Bratstvo

156) ==

"јалној страни управе, а управитељ шаље с наставницима о настави и владању ученика. Управитеља и наставнике не може Одбор сам ни примити ни отпустити без ријешења ми-трополитова (чл. 27). Управитељ богословије мора бити свештено лице (чл. 30)7), а остали наставници могу бити и свјетовњаци (чл. 32). Нарочито је у статуту наглашено, да "се сваке године има свечано прослављати св. Сава (чл. 19), да тај дан управитељ говори бесједу и чита имена приложника (чл. 37). У богословији мора бити и »једна капела у којој ће Управитељ са ученицима свакидашње правило одржавати« (чл. 48). Сигурно је настојањем бањалучке општине у посљедњем члану (52) додано и ово: Ако би кад ко »урадио да се ово (училиште) премјести на које друго мјесто осим Бањалуке, -овај да је проклет од Бога и свију светитеља«. — Уз Бого"словију основан је одмах и интернат, који се налазио у посебној згради, гдје су становали сви ђаци са стране као и неки сиромашнији из Бања Луке. Осим тих благодјејанаца "било је ђака који су о свом трошку живјели изван интерната.

Наставни се програм мијењао и надопуњавао из године у годину. Уз најосновније богословске предмете предавани су и многи свјетовни предмети, што је било и потребно да би се ученицима са слабом претходном спремом (обично само са основном школом) дало опште образовање. Школовање је у Богословији трајало три године.

Осим Пелагића на Богословији је кроз 9 година радило -13 наставника: Петар Митровић, Димитрије Ристић, Ђорђе Лазаревић, Стево Вулетић, Сретен Тодоровић, А. Радуловић, Јоцо Костић, Татомир Миловук, А. Васиљевић, Ђорђе Радуловић, Симо Поповић, Арон Тапавица и Јован Зечевић. ") Већином су то били академски образовани људи из Србије и Аустро-Угарске. — Од 219 уписаних ученика у току рада Богословије свршило је школу њих 67.

У трећој години свога рада (1868) мораде Пелагић напустити Богословију. Једне ноћи дођоше у сукоб двојица ђака

15) Стога се и Пелагић, и ако тешка срца, морао рукоположити. Он сам (етр. 75) вели: »У другој години морао је примати архиман“ дритство, јер митрополит Босне, чедо цариградских фанариота, науми да стави за управитеља те школе неку своју пришипетљу, под изговором да мора бити управитељ богословије свећено лице, почем је тако уоби“ чајено свуда где богословија постоји. Пелагић проникне у тајне намере митроносца те се договори са општином и тузланским владиком Диониспјем,) који је дошао послом у Бањалуку, и постаде сам архимандрит за три дана«.

16) Од 18 наставника, колико их је свега радило у овој Богословајп, „био је свештеник само Татомир Миловук.

1т) А. Јокановић, стр. 298