Bratstvo

Ман

= 104 =

сеоске кошуље и народна ношња показивала је савршен призор нарсдних мотива и ручног рада наших планинских жена. Под самим славолуком поздравио је високе госте г. Војислав Продансвић, секретар црквене отштине овим ријечима:

Ваше Високопреосвештенство, Господине Бане, поштована госпсдо, пречасни оци, сматрам се сретним што Вас у име православног народа мокрањске парохије имам част поздравити; добро нам дешли и много љета живили! У име одбора Вам се захваљујем што сте Вашим доласком увеличали јединствену свечаност данашње наше народне славе. Ваше Високопреосвештенство, испод сувих стијена поносне Реманије чека Вас величан-

ј Прошојереј Гавро Гашић, Архиј. заменик

«твен храм Господњи, подигнут заједничким народним силама и прилозима племенитих људи, да га уз асистенцију пречасног свештенства данас посве"тите. У току градње није нам ништа тешко било, је смо били свјесни да је православна, црква у тами ропства била једини путоказ бољој, јединственијој и слободној будућности, била једина душевна веза нашега парода у прошлости, гдје су се на извору благе и свете Христове науке наши дједови напајали живом вјером у савршени живот. Вјерни традицијама наше православне вјере имали смо неодољиву жељу, да путем цркве и у миру послужимо на исцјељивању душа, те да од наших младих нараштаја васпитамс добре, племените и вјерне грађане наше Отаџбине. Имали смо неодољиву жељу да се око свете цркве у благе дане сакупљамо, оплемењујемо душе, и тако оплемењени да служимо и ширимо нашу лијепу травославну вјеру, вјеру Христову, сну вјеру, која је у најтежим часовима