Bratstvo

== 164 ==

-новић, секретар; Богдан Југовић, благајник; чланови: Јово Минић, Јевто "ћеремиџић, Андрија Клисара, Ристо Марић, Димшо Прсдановић, Лазар Гавриловић, Илија Томић, Алекса Ђаковић, Ђорђо Грубановић, Стево Орешанин, Јово Чворо, Јанко Јанковић, Димшо Мићић, Саво Вуковић и Максим Јокић.

Градњу цркве солидно је извео г. Иван Прегељ, грађ. подуз. из Сарајева, на опште задовољство свију, па га без икаксве резерве можемо свакоме препоручити, као добра и солидна стручњака. Маљање икона израдио је г. Роман Петровић, академски сликар из Сарајева. Иконе су пуне јаких религисзно умјетничких момената, а шаблон је замијењен одличним живописом ријетске умјетничке вриједности. Иконостас мокрањске цркве риједак је и особит је прилог православно византиском сликарству, какав је својствен само Роману Петровићу. Сви резбарски и остали умјетнички радови вођени су по упутама госп. Романа Петровића. Маљање цркве израдио је г, Ђуро Миљевић, собосл. мајстор из Сарајева. Још треба истаћи да је г. Ђорђо Вучићевић поред своје претсједничке дужности дутсрочним зајмом од 60.000.— дин без интереса, обилато помогао градњу, те да је за покој душа своје браће украсио цркву поклоњеним полијелејем. Читаво његово биће је ријетка племенитост и јак карактер, који је прожет хришћанским и алтруистичким врлинама.

Надаље се захваљујемо свима прилагачима црквених ствари који «су својим пеклонима омогућили служење св. литургије, а напосе се захваљујемо гђи Златани и Јеврему Шапоњићу на поклоњеном барјаку. Црквене ствари приложише: гђа Мара Авдаловић, Тата Гаћиновић, Милева Илић, Радмила Поповић, Анђа Пиштељић, Драгица Млинаревић, Јања Ћоровић, Мила Џетровић, Цмиља Вујасинесвић, гђа Ољача, г. Ристо Мирковић, Божидар ЕШрановић, Михаило Требић, Манијле Мансјловић, 0. Прњатовић, Никола Васиљевић, Крсто Лоловић, Ристо Петровић.

Захваљујемо се г. Лиздеку Манојлу, тежаку из Мекрог, куму црквеног темеља на његовом прилогу. Захваљујемо се г. Шалому Финцију и осталим прилагачима чија имена нисмо напоменули, што ћемо једном приликом накнадно учинити.

В. Продановић.

Градња цркве српско-православне црквене општине Долац

Народ српско-православне вјере у црквеној долачкој општини, а у непосредној близини самог Сарајева од вајкада је радио на племенитој и узвишеној идеји, да у својој средини сагради свети храм, у којем би могао вршити службу божију и обављати вјерске обреде.

Тај свеј циљ народ Долачке црквене општине није могао постићи за време турске и аустријске власти, пошто су туђинске власти нерадо гледале да се, у овим крајевима, подижу српеко-православне цркве, јер су знале да ће се овим путем још јаче развијати национална свијест српског живља у духу православља Светог Саве.

Послије Ослсбођења када је обновљена величина и слава Српске цркве, народ је прегао да подигне свети храм, у чему су га раније недаће ометале, свјестан тога да и у данашње вријеме, у слободи, црква има да изврши своју узвишену мисију око религиозног, моралнст, културног и просвјетног подизања нашега народа, као што је и у најтежим данима робовања била жариште културе, соко које се и народ сакупљао, загријавао и добивао снаге, да не клоне на тешком путу.

Ново-изабрана црквена општина у Децу (Ново-Сарајево) од како се формирала по прописима Устава и Закона о српско-православној цркви, сву су своју бригу и рад посветили прикупљању новчаних и материјал них срестава за градњу цркве.

та