Bratstvo

__ 40 _

душу девојачку из које треба да постане мајка, народ каже: »горка душа девојачка«

Под крстом дакле мртва јединца, погнута од тешке туге, мајка, без роптања, без падања у несвест, без очајних крика самозабораве, не само да је најтежи бол у замаљском смислу, најдирљивији призор, него и најдивније дело тајне силе Божије која се у такој Богу преданој тузи јавља..

Ненадмашива је речитост наше цркве, па и она нам се чини као да изнемогава у довољно исцрпном слављењу овог

јединственог величанства Великог Петка, помешаног са највећом

тугом и плачем уцвељене мајке. Као да хође употпуњење ових химни да повери неисцрпиву, неизразиву осећајном свету благородних, финих и жалостима и теретима погођених душа хришћанских.

Слава долготерпјенију твојему Господи ! В. јанкулов

Улога цркве и свештенства у Карађорђевој ослободилачкој борби

Када су наше средњевековне државе и области после дугих и мучних борба пале под турску власт, охоли и бесни Турци су мислили да су тиме сатрли моралну и физичку снагу српскога народа. Али није тако било. У тим својим мислима Турци су се јако преварили. Истина, српски народ је у неравној борби с Турцима изгубио своје државе и области, изгубио је своју политичку слободу, беше отеран са својих плодних земаља у неприступачне планинске крајеве, али и поред тога његова морална и физичка снага остала је несаломљена, о чему су се и Турци убрзо осведочили.

Главни центар српскога отпора пред набујалом турском силом била је у првом реду она од цркве и свештенства подржавана и брижно његована народна свест, а затим оне наше неприступачне планине из којих су Срби неколико векова пружали јак физички отпор турској сили.

Под снажним утицајем својих свештеника, који своју паству никада ни у најтежим часовима народне несреће на цедилу нису остављали, формирала се код нашега народа у току седамнаестога и осамнаестога века јака бунтовничка и хајдучка Ћуд и једно велико самопоуздање које је Турке више збуњивало, а неколико пута их и на руб пропасти доводило.

Па