Bratstvo

= 54 =

извршио своју мисију. Песле четири месеца тешких напора на путу, борећи се са суровом руском зимом и бескрајним руским простором, он се половином јануара 1805 године вратио у Србију, носећи српском народу помоћ и савете из Русије.

Ево шта прича прота о свом поласку у Русију у својим чувеним Мемоарима:

У два сата ноћи, 1 септембра 1804 године, на Сави више Топчидера седнем у чамац и кренем: »С Богом, земљо и завичају, већ у тебе јали доћи јали не дођи«! — И путујући тако по највећој зими преко Оршаве, Јаша, Харкова и Москве стиже прота 26 октобра, после 56 дана тешког путовања, у Петровград и одмах се јави у ауденцију министру Чарториском, коме изложи тешко стање српскога народа под Гурцима. Поповином јануара 1805 године, опет по највећој зими, врати се прота у Србију и нешто доцније на скупштини у Пећанима више Остружнице реферисао је пред сакупљеним кнезовима о свом путу и успеху своје мисије у Русији. Али није то једина протина услуга учињења Карађорђу и српском народу. У свим борбама против Турака, он се херојски борио у првим редовима. Био је и пешак и коњаник, и артиљерац и болничар. Кад год је имао мало слободна времена, војнике је соколио и литургију им читао. И његов отац кнез Алекса Ненадовић и његов син познати књижевник Љубомир Ненадовић својим радом много су задужили наш народ.

Осим проте Матије Ненадовића било је још неколико угледних свештеника који су за народ радили па су многи због тога и главе изгубили.

На првом месту споменућемо познатога карловачкога митрополита Стевана Стратимировића, затим црногорског владику Петра ! и новосадског владику Јовановића који је Карађорђу у почетку борбе против дахија послао два мала топа, а онда земунског проту Пејића, Хаџи Рувима, проту Милутина из Гуче и игумана Макарија из манастира Каоне.

Сви ови свештеници били су народни просветитељи иу многим борбама његови вођи и предводитељи. С народом су увек делили и добро и зло, тешећи га нарочито у данима нашега тешкога робовања под Турцима. Борећи се јуначки и увек у

првим редовима, многи су од њих погинули од оштре турске сабље.

Дим. Курилињ