Bratstvo

= 50 —

жена, сестара и кћери гази се ногама као да смо ми право

робља. Браћо, земља стење, а небо над нама плаче гледајући наше муке. Него, браћо, у име Створитеља Бога и Спаситеља нашега да устанемо на оружје! Бог ће нам помоћи!

На то сви присутни одговоре:

— Тако је и треба да устанемо! —

Том приликом је прота Атанасије све присутне на крсту заклео да неће издати, па их још посаветовао да на пролеће сви сложно ударе на Турке.

Народ је буковичког проту до краја послушао и 1804

године почела је наша велика ослободилачка борба против Турака.

Други великан из те велике борбе био је познати народни борац прота Матија Ненадовић, син ваљевског кнеза Алексе Ненадовића кога Турци због велеиздаје у Ваљеву ухватише и погубише. Његов син, прота Матија, био је централна личност у свим важнијим војним и'политичким догађајима из прве половине деветнаестога века.

Први политичар, дипломата и један од најхрабријих ратника и неимара обновљене Србије, прота Матија развио је снагу свога духа и полета до невероватних размера. Он је како сам у својим Мемоарима лепо каже — служио. и господарио, поповао и војводовао; путовао је по народном послу на далеке путеве и у својој је башчи воће калемио; војевао је опасне ратове и уживао благодат општега мира, с царевима је слободно разговарао, а често пута се и пред обичним сеоским кметом забуњивао: гонио је до истраге народне непријатеље, али је пред њима и далеко бежао; живео је некада у сваком благу и изобиљу, али је доцније долазио готово до просјачког штапа; имао је некада лепе куће, а доцније их је из шуме спаљене и срушене посматрао; пред његовим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови, а возио се прото и у неокованим сеоским таљигама; многе су војводе, стојећи право као свећа, из његових уста наредбе ишчекивали, а често пута је прото морао пред сеоским пандурима на ноге устајати.

Ето од ових неколико речи лепо се види сав значај рада неуморног сина кнеза Алексе Ненадовића. Већ одмах 1804 године Карађорђе му беше поверио једну веома деликатну политичку мисију. У месецу септембру упути га Карађорђе у

Русију, да Русима објасни смисао српско ослободилачке борбе и да их замоли за помоћ и савет. Неуморни прота савесно је:

По