Bratstvo

Напоменимо, да је улогу »иницијатора« у том погледу одиграо један оригиналан човек.

Иља Семјонович Остроухов, московски трговац, ожењен Н. П. Ђоткиновом, сродивши се са Трећаковима и другим великим московским породицама, постао је заштитник трећаковске градске галерије. Он је био осамдесетих година сјајан уметник. Пејсажи његови нису уступати Левитану. Но он је уопште радио врло мало. Затим је престао сасвим радити, нешто због лености а нешто опет због тога, што је свој таленат и живахни темпараменат пренео у област уметничког скупљања. На зидовима његове куће висило је неколико ствари од велике вредности, већим делом руских, но такођер и иностраних. У тој кући је била необична библиотека. У њој је домаћин често пребивао од раног јутра, док су још сва чељад спавала, час над старим руским летописима, час опет над потпуним издањем Гете-а или на некој најмодернијој књизи лендонског или париског издања. Но још 1906 године. Остроухов није сумњао да ће на тим зидовима постојати дивна збирка старих руских икона, која ће бити центар великог узмаха, живи извор оног националног дела, за које првенствено везано име Остроухова.

У карактеру Иље Семјоновича било је много куриозних црта. Он је био човек властољубив, напрасит; волео је да оствари своје жеље и онда, када би то друге љутило и изненадило. Често су га осуђивали због тврдоглавости. Као један пример његове тврдоглавости сматрало се то, што је трећаковској галерији за кустоса поставио »свога човека«, који на први поглед није имао никаква смисла за уметничка дела. То То је био чудан човек! Незнам, где и на какав га је начин Остроухов добавио. По говору је од прве било јасно, да је Николај Николајевич Черногубов пореклом из Костромске Губерније. Он није био, како се то обично назива, из »народне« средине, него је по свој прилици припадао ситном трговачком сталежу или грађанском становништву. Свршио је универзитет. Тек, није постао интелигенат обичног типа. Сећам се његове спољашности: одевао се тамно, неспретно и не — по европски: кошчате конструкције, средњег раста, 35-тих година Имао је веома округлу главу и округло мачије лице. Нешто мачјег било је и у његовим брковима и светлим очима али непроницљивим. Дизао се меко, као мачак, ишао је тихо и нечујно. па