Bratstvo

18

Окупљени главари племена на позив свога свештеника

решавају:

»Сви смо ради часно погинути,

но Турчину раја постанути.« Затим поручују паши:

Нека дође нама на мегдану,

па шта коме Бог и срећа дадне.« У пјесми се Васојевићи зову Васови унуци, значи још много неразрођени. И помиње се најстарије оружје и опрема, како

тате —

Манасшир Ђурђеви ступови код Берана

| се види из разговора којим поп Ракетић храбри своје ратнике: »Док су мене брда и долине а у њима сиви соколови који бистре носе џефердаре а у појас пушке крџајлије, а у њима зрна синџирлије | међу њима оштре јатагане | да сијеку од турака главе | мушки ћемо турке дочекати.« ЧОд давнини догађаја говори улога свештеника као племенског „старјешине и патријархалност нарави. Пјесма вели:

1 + 1