Bratstvo
— 184 —
људи и народа при пуном поштовању слободе и индивидуалности. Она својим утицајем буди самосвест и осећање своје вредности, свога достојанства и истовремено води међусобном спајању и обједињавању“ у заједници. ·
То је мисија Хришћанства међу људима, племенима и народима. кроз векове. Оно је по својој сушитни, по своме духу, противно сваком поробљавању или раздору. За нас су најречитији примери за то први апостоли Хришћанства код Јужних Словена. Од Ћирила и Методија, од њихових првих ученика па даље кроз историју, сви бољи претставници хришћанске религије код нас знали су да покажу отпор и Риму и Византији, ако тенденије отуда нису биле у складу са народним потребама и правом мисијом Хришћанства. Историја је забележила већи број таквих имена од св. Саве до оних који су водили борбе са фанариотима, и њима сличним, на православној страни, и од Гргура Сплитског до Штросмајера, на католичкој страни нашега народа. Наша национална књижевност. наука, и философија има исто тако великих националних свгтила и духова који су се раввијали под окриљем хришћанске цркве.
Шта, да се каже на тврђење противника религије за, сукоб са науком 2 Какве су те супротности и јели Библија са хришћанским учењем сметња средњошколској настави % Јели стога релитја у школи излишна и непотребна # Ова питања нису нова, као што нису нове ни идејне разлике људи у погледима на живот и свет. Она се увек јављају као одјек и копија материјалистичких навора о животу, а имају носиоце како између оних који се баве науком тако и између оних који, по свом начину мишљења, немају ништа, заједничко с њом.
Многи од најјачих умова, људи науке и мислилаца који не верују у религиске догме сматрају Библију као спис најдубљег садржи: каја, као „књигу над књигама", а неки код нас - хоће да је избаце из школе као непотребну, као штетну За интелектуално и морално формирање младежи. Тврђење да Мојсије 3 "Даг рвин не могу заједно у школи напомиње мишљење 0 Библији једног лакејског лица Достојевског романа „Браћа Карамазови". СОмердљаков, син развратног Теодора Карамаова и скитнице Јелисавете Смрдљиве, који је прочитао нешто природних наука говори тамо: „Библија није баш никаква, књига, јер у њој пише да је први дан било светлости, и да се сунце појавило у четврти. Светлост пре сунца ! Празна књига, (без смисла". Многи на сличан начин, не размишљајући више од овог Достојевековог типа, поричу значај религије у школи одбацују Библију, а да је и не прочитају. За њих је Мојсијево казивање о постанку света, и све друго тамо, бајка и застарела, прича. Ове религије је, веле они, прегавило време и „библијске легенде" нису за напредне духове", њих је одбацила наука.
Међутим они неће да знају, да су области религије и науке подељене, да по Опенсеровием речима, религија наставља