Bratstvo

= 148 —

06 сам по себи један закључак. Наиме, да су наши претци у Немањића. доба оили религнознији, да се вера сматрала као једини вођ у животу, да су имали у себи више братскога, и да су национално били чвршћи.

·.. Настао је тајац,. Наш највећи и најбољи беседник реосвећени Николај, иступио је пастирски на солеју и онако како то само ов може и уме — одржао је сјајну беседу, просту, али пуну смисла и значаја. У њој је велики беседник говорио о значају ове —- светосавске тодине, о значају сутрашње свечаности, о Св. Сави, његовом значају за нанцу Цркву и народ, изнео је Савину методику васпитања и рада и Најзад, изложио је циљ доласка на ову свечаност Његове Светости са осталом браћом Архијерејима. Просвећени је нагласио да је циљ њиховог доласка тројак: 1) да су дошли у ову св. обитељ — у којој је лежало тело св. Саве, да му благодаре на свему оном, што је учинио за српску Цркву и државу и за његово заувимање пред престолом Свевишњега; 2) да му принесу свенародно покајање и 3) да се помоле Богу н Св, Сави, да и даље штите српски народ.

Беседа, је оставила снажан утисак на. све присутне, међу којима је било и муслимана.

По свршеној вечерњи и акатисту народ је почео припремати преноћиште, пошто у манастирски конак нису могли сви да стану.

Сутрашњи дан је био нарочито леп. Лица свију била су озарена, и благи изглед њихов говорио је о пријатном расположењу њихових душа, Јутарњи глас манастирског звона, које је позивало ни јутрење, бучно жуборење речице Милешевке, која већ вековима протичући покрај самог Манастира пева своју песму, слатки пој птица у околној шуми, побожни разговор народа у жагору — све то, завијено у повој спектарских боја јутарњег сунца и јутарње свежине, претставља, један Велики и невидљиви кебески храм у којем ангелски хорови певају у славу и хвалу Творцу свега.

Манастирско звоно и по трећи пут пусти свој глас низ долину Милешевке. Од главног манастирског понака па до самог улаза у храм маса света направила је шпалир. Сви су навалили да виде Његову Светост, јер много је векова прошло како у овај крај није долазила тако угледна и велика црквена личност. Када смо ми почели певати: »Тон деспотин...« погледи свију били су управљени на Његову Светост.

Потом је Његова Светост са Високопреосвећеним дијецезалним Митрололитом Господином Петром, Преосв, епископом охридско-битољеким Господином Николајем, Преосв. епископом тимочким Господином Емтлијаном, Шреосв. епископом нишким Јованом и Преосв. викар. епископом сремским Господном Савом, уз асистенцију већег броја свештеника, једнога архиђаконна и два ђакона, отслужио јутрење и св. Литургију, после које је одржана литија око цркве. После ове Његова Светост Господин Варпава одржао је вело леп говор под ведрим небом, Са овим је свечаност завршена, |

Српско певачко друштво »Олога« из Сарајева, својом дивном и Добро увежбаном песмом, Министар Просвете Господин Стеван Ћирић, као изасланик краљевске владе, претставници Сената и Нар. Скупштине — својим присуством увеличали су ову свечаност. После ове настало је народно весеље, а централе: сарајевског »Бралтства« и Хришћ, Нар. Заједнице из Крагујевца, послале су своје људе који су делили књиге народу, које је свако рало читао.

Народ се је запојен духом светосавеким, окрепљен вером и као наново рођен — у вече разишао. |

5 Ова је свечаност једна врло успела манифестација благодарности према св. Сави. На њој се је могло добро видети колика је љубав нашег "народа овом нашем Светитељу. Велике су заслуге Савине за нас.. Нека се сваки Србин у свим приликама моли Св. Сави, а — »Савине очи биће роду, што је Сунце Земљи, што су звезде плавом своду !«

Марјан Димитрић, свршени богослов

=

На Преображење Њ. Високопреосвештенство Господин Митрополит Петар осветио је звоно, које је још за живота наменио манастиру Ми-