Bratstvo

208. —

битнијем, о суптини ствари, а нео обланди у коју су завијене ствари. Е

Оптимизам светих није само међедово гледање у месец. као сир, није ни само оно што бабу потетиче на далеки хаџилук, што говори: хромом — можеш да идеш, слепом ВИДИШ, сиромашном — имаш, болесном — оздравићеш, робу — ослободићеш се. Оптимивам није ни поглед на живот из једног времева и једног човека. 10 је поглед на живот са зенита вечно“ сти · гледање света не из света чије обличје пролази, него из: света, вечне божанске љубави. Оптимивам је свечовечанско охватање света п живота на земљи. Охватити живот богочовечански мудро — значи бити оптимиста. Оптимист је човек доведен у границе богочовечанских савршенстава, усавршен човек. по примеру Богочовека, човек који ставља Бога испред себе, све мери Богом, који себе, живот и све у овоме свету нормира

Богом, човек оријентисан Богом, који зна раздаљину од себе:

до Бога, од себе до ствари, и од Бога до ствари. То је човек који је чудотворством еванђелских подвига изменио биће своје: смртно, претворио у бесмртно, који је чудотворним · животом својим сва зла овога света, употребио на своје добро и који има благодатно сазнање да је чудотворством вере, наде и љубави своје победио грех и смрт. Таквог савршеног човека, садржао Је: у Себи Господ Исус. дато је Богочовек први прави оптимист, а, оптимизам светих је на темељу Христа и Његовог оптимизма. Хришћанство је опљимистичка религија. Хришћански оптимизам иввире из личности Богочовека Христа. Богочовек: и све богочовечанско је оптимистичког карактера. Личност Богочовека је добро само по себи и извор сваког добра. И Богочовекова дела су апсолутно добро и за људе добра. И наука Спаситељева је оптимизам: наука о добру, о животу као добру, као добру о свему што је изашло ив руке Божје. Зато је с гледишта, личности, дела и науке Христове живот овај добар. Господ Исус је и дошао у телу да горчину живота, претвори У сладост, да људи имају живот и изобиље (Јн. 10, 10). Христово: рођење, живот у телу, преображење, страдање, васкрсење, вазнесење — све је то засладило горку бору живота. Христеви подвизи осмислили су живот. Посматран са зенита тих под“ вига живот је велико добро: чудотворна радионица кроз коју човек пролази и мења се: од смртног, постаје бесмртан. И наука Христова схвата живот с добре стране. Добар је што служи као припрема за живот вечни, што даје човеку могућност да оствари еванђеље спасења и да се усавршава. до Бога. Оптимизам није егзалтација појединаца. Он је једино: правилно и здраво поимање живота. Он је живот. схваћен са гледишта вечности, божанствености и светитељства. Светитељи: су једини прави оптимисти, зато што једини гледају на живот кров објектив божанског ума, божанске науке и божанске еко-