Bratstvo

звонила и он га је први поздравио. „Митрополит му се срдачно захвали на братском осјећају и почасти. У Заваље су дошли из Бихаћа окружни претстојник, о неколико чиновника и мвоштво кола, кочија и коњаника сељака из Босне. После изречених поздрава и уз клицање народа кренуо се у Бихаћ. Дописник из Заваља каже, да се „ништа, извјесно није знало. када ће М-ит стићи из Рмња у Заваље, јер „Митрополит није за своје путовање створио програма, нити се право внало којим ће путем путовати, а то је учинио с разлога да избјегне овацијама и трошковима, које“ би сиромашни народ у Босни поводом његова, доласка имали могао. У Бихаћу је дао српској „општини 100 форинти прилога за градњу нове школске зграде“)

Ово путовање имало је и неугодности за Митрополита Саву. Био је денунпциран ради буне у Хрватској која је поче„ла, баш за време његовог путовања по Бос. Крајини. Немири су избили због маџарских грбова које су силом почели стављати на зграде финансијских звања. Хрвате је то огорчило, јер се противило нагодбеном закону. Демонстрације су почеле у Загребу 16 августа, по н. к., прошириле се на Загорје и већ 20 августа, допрле до Сења и Карловца. Најжешћи су немири били у бившој Војној Крајини. Између Глине и Петриње влада почетком септембра потпун устанак који је био управљен про"тив посједа. Војска је крваво угушила ову буну. "а) У писму“) Митрополиту Николајевићу из Беча од 29 априла 1887 године извињава. се Косановић што не може доћи у Костајницу да се „састану „што ни висока влада не би одобрила у данашњим околностима ; а сјећам се добро да је 1883 г. мој „пролазак преко „љуте Крајине“ довела у свезу с трватским немирима!“ На другом једном месту, у полемици са протом Д. Руварцем,“) позивајући босанску владу да народу Босни пусти на миру, вели : ,„....а и данас не знаду ко им је Крајину одметнуо.

Долавећи с народом у тешњи додир на овим путовањима „сазнао је за многе неправилности власти. Он их је влади достављао, а ова је у неким случајевима, од мање важности, излаввла на сусрет, а оне веће ствари пустила је да иду како иду, јер је то конвенирало утврђеном правцу њене политике у Босни: изазвати неповерење и што јачу провалију, верску и племенску, међу једнокрвном браћом.

27) Сарајевски лист — 1883 г. бр. 122.

та) Сарајевски лист, 1888 г. бр. 108.

18) Писма Митрополита О. Косановића Митрополиту Ђ. Николајевићу. Објавио их Дим. Руварац у часопису »Црква и живот«, Скопље, а "сам их у препису добио од г. Дреа Петра Маркичевића, професора, бого"оловије у Сарајеву.

19) уДвије ријечи на Руварчеву књигу....« Нови Сад, 1889 год.

ни