Bratstvo

—— 0119) =

новије доба многи и најпознатији претставници мисли и науке били ву религиозно настројени и живели с вером у Бога. Могле би се навести читаве странице најкрупнијих имена у науди који су у свом духу носили дубоку религозност заједно с научним мислима и уверењима. (Такви су напр. математичари и астрономи: Декарт, Коперник, Њутон, Лајбниц, Паскал, Бошковић; физичари: Ампер, Фарадај, Август де ла Рив; природњаци као Јине, чак и Дарвин, па побожни хемичар и физиолог Луј Пастер и толики други велики умови савремене науке).

Често се узима, да вера и знање немају везе и, шта, више, многи држе да је вера у супротности са, знањем, односно са науком, те да онај који зна нема шта да верује. Међутим не само што је вера неопходна у питањима религиозним и свему што је трансендетално, ван досега, чула, и експерименталног истраживања, него и у подручју природног реда ствари осећа, се потреба у вери, уколико се сво звање не може стећи непосредним искуством и. проверити на извору, као у области историје и слично. Стога познати немачки научник Фехнер каже: „Ове наше историско знање оснива се на веродостојности врела; цела наша експериментална наука темељи се на, вери, да су други ствар правилно видели и само то рекли, што су право видели; напокон цела наша психологија, уколико се она не односи на једну једину индивидуу претпоставља веру у душе других људи. И шта би остало од целокупног нашег знања, кад би отпала, сва, та вера # ... Одувми знаности веру и она, ће сама пропасти. (Оизбау ТА. Еесћпет, физичар, Гле аге; тонуе дез СТацђепз, 8). Извесно је напр. да се у стицању знања из појединих наука, па често и у проучавању, ослањамо на туђа. истраживања, и приказе. У више прилика, изворни документи остају недоступни. Без вере и поверења немогуће би било и међусобно опћење. Исто тако и пословање. У суду се верује сведоцима, у управљању рефератима других, а у науци подацима који лично нису проверени. Тако ву и у земаљским стварима људи принуђени један другом да верују. „Како, дакле, тим више, не би доликовало разуму, да. верује Богу, кад се и онако цели људски живот темељи на вери % — говори један велики црквени писац и апологет из првих векова Хришћанства. „Тако ко плови по мору, ко се жени, рађа децу или ко баца у земљу семе, а да га при том не води вера у бољу будућност!" (Ориген, Сопта Сејзшт 1, 14). Само пак неверовање и отсуство религиске вере везано је већином са плитким мишљењем једностраношћу духа или слабим моралом и поквареношћу срца. Стога вели Русо да „зла употреба знања, порађа, безверством“ (Епи, 1, 4), а у Св. Писму порицање Бога, се назива „безумљем“ (Пе. 13, 1). Џо Гетеу, исто тако, религиска,