Bratstvo
— 226 —
позив. Шбтове студије у рељевској богословији биле су најозбиљније и испуњене ведрим оптимизмом. Па ипак могла. се у његовом погледу приметити једна дпрта бриге и бола. за породицу, која је у њему гледала заштитника. Та црта. остала је у његовом лику кров цео живот, скривајући се иза његовот благог осмеха.
је Душан Комљеновић несумњиво спада у ону генерацију, која није осетила ни младости ни младићске радости живота. Одмах после свршених богословских наука долази борба, за насушни хлеб и он хита год. 1913 у црквену службу, прима ђаконски чин и врши дужност секретара, Црквеног суда. Велики догађаји, страдање народа 1914 и 1915 узбуђују његову осетљиву душу, јер је желео сваком да. помогне, а то је било далеко од стварности. Најпосле, на војни позив ступа у војску, као војни свештеник, и присуствује најстрашнијим призорима страдања наших људи год. 1916. Са великим болом у души причао је своје доживљаје, после којих би се скривао од својих и плакао у
усамљености. Његова осетљива душа преживљавала. је пат--
ње и трагедију српског народа.
У тим тешким моментима наилазио је на топло саучешће своје племените супруге „Лепосаве, која је родом из куће познатих мостарских родољуба Јелића. Као војни свештеник у Сарајеву заузимао се у Војној Команди код пуковника Апостоловића и капетана Перковића за многобројне протоњене људе, за руске заробљенике и за народ који се враћао на зтаришта. Помоћ коју је ортанизовао руском хору заробљеника, који су певали у Старој цркви, била, је угрок, што је премештен у Целовац.
По свршетку рата враћа св о. Душан у Сарајево, тде прима у послуживање которачку парохију. Ту почиње њетов пастирски рад у селима, која су услед рата почела ту-
бити дух релитиозности и У којима су алкохолизам и псовка.
отпочели своје разорно деловање. Отац Душан испуњава све своје дужности у парохији и не пропушта ни један дом. (а великом способношћу познавања лица, памћење [имена и њихових особина, он осваја сеоски народ. Његовим заузимањем подижу се школе у Војковићима и на Требевићу. Он поред дужности свештеника обавља дужност саветлика, браниоца народа пред властима а нарочито сиротиње.
А