Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

грешни п недостојни роб риту Стефан Dam п с Богом самодржац вејех србских и поморских земљ.

Ко би на том изнемоглом старцу познао онога дичног младића ва кога је негда силни краљ Милутин испросио лепу ћерку цара Смиљца од Бугарске > Ко би на том измученом лицу повнао срећног мужа, када му та прва жена роди сина. Душана п ћерку Душицуг

Где је ејај оних орловеких очију Прогута га усијани леген краљице Симониде, маћехе његове.

Где су они свежи и здрави обрави његовога јуначкога лица 2

Збабали су се у тешком прогонству, у потудању по беломе свету, далеко од отаџбине и од родбине.

Где је онај витки поносити стас ?

Погрбише га и сломише тешки ударци судбине... Јер тек што се ослободи прогонства, умре му драга жена Марија, остави га сама с нејаком децом. Само ва један тренутак обасја, та мало срећа кад нађе достојну и добру мајку за своју децу, а то беше дична Бланка, кћи војводе од Таранта, а унука краља Карла од Сицилије. Она је миловала п неговала Дуmana и Душицу као и своју рођену ћерку Елачу, али та. добра душа беше само метеор, који се за кратко блистао на, српекоме небу, па и ње нестаде, и она умре за младости своје... Доцније, кад је Душан дорастао, кад он поче да на бојним пољима вере нове лаворике имену Немањића, пзгледаше као да се судба већ уморила гађајући га, изгледаше као да. ће му бар вече у животу бити обасјано топлим зрацима, среће и радости... Али и ту се преварио. Његов рођени син, од. како је пријатне онако сјајно победио код Велбужда, од како је крвљу бугарскога цара Михаила опрао љагу, коју је овај нанео дому Шемањића, његов Душан, узданица и понов живота његова, сад се буни против њега, хоће да га нагна да се одрече престола...

Ко то каже да се Душан одметнуо, да се буни против рођена оца свога 2

Како, ко кажер Ето цело дворско веће краљево, које се нарочито G тога искупило и без краљева позива, да га. опомене на дужност коју он има као краљ према бунтовницима, па макар међу њима био и његов рођени син.

67