Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

У том тренутку заохори се громогласни одје:

— Много лета краљици!

Душица пребледе. Отад Андоније пара у прозор да види шта јег

| Цело унутрашње двориште беше се испунило гомилама витезова, дворана, слугу, војника-најамника, п цела та гомила људи радосно махаше рукама и клицаше, гледајући у отворена врата велике дворнице пз које се такође равлегаше усклик :

— Много лета благоверној краљици !

Отац Андоније разумеде одмах шта се у краљевом већу догодило, с тога не губећи више ни тренутка, похита ју двориште, узе своје људе и доведе робље, па се упути право у велику дворницу.

Гомила отвори широку ставу, усклици умукоше као некаквом чаролијом и сваки стаде да шапуће са“ својим суседом.

Пред вратима од велике дворнице беше осим многих двородржица и окдопничка стража. Она укрсти своја копља пред оцем Андонијом.

— Јавите — рече стражи одважни јеромонах светогорски — протосевасту Хрељи п великом логотету Рајку, да је дошао посланик младога краља од дете, е тако хитним порукама, да жели одмах изаћи пред Величаство краљевства му !

Један двородржица уђе у велику дворницу да то пспоручи. Док он дође до поменутих великодостојника п док пусте оца Андонија, да видимо шта се то догодило у већу.

ж ж * ~ [i У великој дворници, која данас беше свечано окићена и опремљена, на престолу Немањића, седи сув и висок старац у драгоценом оделу по црквеном кроју, огрнут владалачким плаштом, порфиром и с круном на глави. Та митра беше круна „вејех србеких и помореких земљ“, а глава на којој се блистала беше измучена глава Милутинова спна. То је Стеван Урош ПТ, кога народ зове Дечански по његовој светлој задужбини, а који се сам називао „Аз

66