Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

У то беху пустили оца Андонија и његове пратиоце који још већма зачудише искупљену властелу и ·краља, неголи изненадни долазак самога калуђера. Који познаваху робље ти који не беху баш сасвим занесени слатким гласом краљичиним, одмах стадоше слутити шта ће бити; а који ке знађаху да је одбегло какво робље краљичино, не могаху да. појме што ће оцу Андонију тако чудновата свита.

Међутим краљица не даде никоме да 0.тој појави дуго размишља, јер она чим је отац Андоније ушао у велику дворану, сиђе с престола и пође му насусрет.

То се још никада није догодило у двору. Толику почаст није краљица чинила ни архиепископу целе српске цркве.

— Добро нам дошао, оче Андоније, добро дошао весниче мира и слоге између оца и сина! Дај ми ју освећену десницу, да је целивам.

— Ни један вани госпођо — рече отац Андоније мирно и достојанствено, тренувши руке — а камоли слуга Божји, не'може-и не сме пружити своју руку убаци, па макар се на његовој глави и круна сијала.

Та реч „убица“ чисто скамени цео сабор.

Краљици клонуше руке, глава јој паде на преџ, п она остаде непомично на оном месту, где се с калуђером срела.

Отац Андоније само је погледа. Из његових очију, из његовог лица,сваки је могао прочитати крајње гнушање.

Он је обиђе, па оде пред краљев престо.

— Краљу Господине! — отпоче. стац Андоније, поклонивши се дубоко пред господарем — за малену али верну службу коју сам служио покојном родитељу краљевства ти, твојој великости, и твоме светлом сину, а нашем младом краљу Душану, и коју си службу ти вазда величао више него што је она икада заслуживала, велиштво твоје обећало ми је да. ће учинити ми све што би икад запросио у милости твоје. Ево је дошао тај час у коме те преклињем за једну једину милост, а то је моја дрва и последња молба: Саслушај ме стрпљиво до краја, па онда пресуђуј !

— Говори оче Андоније — одговори Стеван Дечански гласом ува кога се могла наслутити бура која настаде у његовим прсима, пошто му жену назваше убицом — говори: