Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Пир Рт ОГ "о" == 7 ог И пи кор ~

св. оче! Ни ја нити икоји од овога велеможнога већа неће ти реч укратити,

То говорећи краљ сиђе с престола па доведе краљицу на њено место. На њеном лепом лицу беше исказано толико страдања на правди Бога, да је изгледала као каква светитељека мученица.

— Светла“ о —- поче отац пи — Ha је о гарски цар Михаило онако недостојно, онако срамно поступио, када је изазвао тешки и крвави рат између Бугарске и све српске земље и поморске, онда је великост твоја ссетила колико је сувише тешко владалачко бреме твојим умореним и измученим снагама, онда пслагаше све уздање у младога Душана, онда се заветоваше (Свемогућему, да ћеш део остатак изнуренога живота посветити служби његовој у каквом удаљеном самостану, ако његова милост избави твоју државу из те страшне погибије, која јој. се примицаше. Тај завет знаде добро велика властела краљеветва ти, а још боље га је упамтио млађи свет, који једва чекаше да дође на престо млађа снага, која би га повела у нову славу, који једва чекаше да е престола Немањиног сиђе добри али слепи стари краљ! .

· Сва властела скочи на ноге, све деснице и нехотице се прихватише мача о бедрима, само краљ оста мирно седећи и мадо смешећи се, махну руком властели да седне,а калуђеру рече:

— Говори даље, оче Андоније !

Глас краљев беше наједанпут промукао

Да је когод ив дворнице непрестано павио на лице краљичино, он би опавио како по њему предете фини осмејак, 'али га брзо нестаде као муње. Она је најбоље знала да ништа краља не може тако увредити, као кад му ко наговести само штогод да он не види као и други људи. Кад је фра Вите почео доносити главне слике за иконсстав у Високим Дечанима, које су седа баш изнутра китили живопссом, свагда је она морала најпре прегледати слике, свагда му је она моргла, испричати мане и све лепе стране на тим сликема, па је онда краљ, прегледејући иконе, говорио о тим добрим странсма, и манама на њима као да их он својим очима види. Спрсмах краљ! На његовим зеницама беху непровидни оОжиљци, и