Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

ница, великих штала за коње, краве, великих обора за свиње итд, Кога ово зачуди, нека се сети да је онда народ осим једне златне перпере на годину данка државног, све остале дажбине давао у живој стоци и у сировинама, нека се сети да је онда не само сваки властелин и „властеличић већ и сам владалац био пољопривредник, економ и трговац, п да су му ти извори доносили много веће благо него „краљева“, доцније п „царева перпера“.

Али у ово доба о коме причамо, околина, Душанових дворова не беше у обичном стању. Цела ледина, између потока („реке“ Дримца) и Бојане беше притиснута војничким станом, Шатор до шатора у грдним врстама пружаше се по пољани, а по улицама између тих шаторских врста већ је врвела грдна гомила оклопника, коњаника и пешака.

Псарп по соколари краљеви које поменусмо да стигоше пред Душанове дворе у зору 25. октобра 1330 године, као да беху врло вапрепашћени од чуда, код угледаше свуд око дворова војнички стан. -

— 0j, Братохна ! — викну један од псара који с тешком муком стискаше у песницама ланчиће којима беху повезани његових осам керова, јер пси беху чисто побеснели од радости. — Шта је, Гођене 2 — одазва се један соколар, закопчавајући дебелу рукавицу на левој руци, на којој му је стајао соко. |

— А да видиш ли ти, Братохна — рече Гођен Држихновић — ово шаторје ско дворова, п ову војску 2

= Видим — одговори соколар, гладећи сиво перје својега сокола једним лабудовим пером,

— Па шта велиш ти2

— Ја ништа.

Сви ударише у смеј.

— Е, мој Држихновићу — насмеја се један од старијих цсара, Бритва Брзотић из Врела — нашао си ти ко ће ти казвати што мисли, Воли Братохна, Братосалић причувати свој језик, да му га не би случајно пшчупали пре времена/!

— Е — прихвати Гођен — ко би му опет језик ишчупао ако рекне да ће млади краљ по свој прилици завојштити на некога, кад толику војску скупља 2.

19