Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— А Бога ми — одговори Бритва — да видиш он јеи не скупља. Мени је причао двородржица Братило, када је дошао у Врело да нам каже поруку великога дворника, 6 нам јутрос ваља са псима доћи, јер ће млади краљ у лов — причао ми је да наш Господар није ниједнога звао од те силне рашке,

· босанске и приморске господе што се сада искупила у двору његову, да су они сами без икаквог зваћа дошли, и довели своје људе. Тек што се Душан вратио из Византије они су почели долазити, па ето се још никако не крећу !

— Боже, мој, ал сте беспослени — рећи ће псар Младош Бакулић, који је дотле ћутао — шта се то нас тиче хоће пи бити војне или неће Нек се за то брину они којима су велике работе, који морају на војску кад их Господар повове, Ми хвала Богу нећемо остављати наших паса и наших соколова, нас се не тиче ниједна велика работа !

— Знаш шта је, Младоше 2 — уплете се у разговори соколар Брапа Добретић — ја бих волео сто пута да сами ја зидао ове дворе нашега младога краља, волео бих трипут више дана у години ићи у краљеву сенокошу, у краљеву жетву, у краљеву војску п у све што се зове велика работа, него што морам из дана у дан, и дању и ноћу, и лети и зими, да се мучим с овом проклетом тицом. Ја мним да бп лакше било

научити вола да полети у облаке, него гдекојег сокола ! —

и он љутито удари зврчку своме соколу на руди, а соко само кљудну у рукавицу па се намести друкчије. =

—_ А што Брапа% — припита Гођен. — Чар је тако тешко изучити сокола да лови P

— Bore ja сам многе соколове изучио, али што сам с овим имао муке то је. пропаст. Узмемте му натакнем кожну капу на главу лепо да му не жуљи очи, па га онда вежем за ноге и оставим га да гладује, дан и ноћ, па му онда скинем све и станем га мамшти каквом тицом, да ми долети на руку. Неће рђа ни да се макне. Ја му опет навучем капу и обућу,

па га вежем да гладује још дан и ноћ. Кад сам га одрешио наместим та на ивицу од стола, па се одмакнем с храном за њега само за три корака. Мислиш да је долетео 2 Боже

„сачувај. Трећи дан полети, али као да се покаја што је попустио, па се врати! Хо, муке моје, не смем га нахранити, јер онда знам да га нећу никад изучити, а опет бојим се црћи

80