Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

ће од глади пасја вера, па hy страдати: јер су ми двородржице причале да јетај сокб од онога рода племенитог што св гаји тамо негде у Фалкенверту, како ли рекоше, у Фландрији, где се за једнога сокола од тога рода плаћа по три стотине динара. Прође и четврти дан, а јогуница. неће на руку. Мртвачки ме је зној свега облио. Кад би пети дан, а он већ не могаше да издржи глад, па ми долети на песницу те га нахраним. Затим га стадох износити у поље, и пуштати на голубове се подсеченим крилима. Сто пута ми је хтео побећи да не беше дугачких опута којима сам га везивао. Па онда док сам га научио да лети уз ветар ! Ниједна тица не лети радо уз ветар, али сбкб — то је мука жива. Па и то је којекако, ал да са земље скочи човеку на руку, да скочи коњанику на коња, да не завире од ловачких паса, морао сам га по толико дана на једном обручу љуљати, да не само гладује, него да не може ни за тренутак заспати. А шта мислиш кад га је ваљадо научити да ону тицу коју улови, не рашчупа, него да је читаву донесе ! Најзад и то свикну, и ако би ми још и сада хтео побећи кад год би коју јаребицу промашио, те сам га морао мамити соколовом играчком која је налик на тицу, али кад дође ред да се навикава нападати на веће птице: на ждралове пи на роде, мислио сам ништа св неће моћи учинити. Срећом набављао сам лако младе роде, а маторима сам подсецао крила, те тако изађох на крај. Особито ми је помогло што вам га могао носити у друштво _ маторих соколова. Сад истина слуша као девојка, ал опет кад би ми когод оставио да бирам хоћу ли зидати куле и градове, или ћу бити соколар, ја бих пре изабрао сваку тешку работу него ово ! |

Тек што Брапа исприча своје јаде, зазвекеташе ланци од главнога моста који се спусти, капија се отвори, и први пвађоше у поље два младића, који се упутише право псарима и воколарима. Ови се узрујаше, стадоше се намештати у ред, неко чисти своје клашње од прашине, неко намешта свој гуњ или капу, јер им је цело одело било од црне раше (грубог сукна), па чисто беху побелели од прашине.

То им беху старешине. Једно беше млади кнез Марино Бањић, први соколар, а друго властелин Балдовин, први псар младога краља.

Цар Душан 1., 6 81