Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

нисам ни запамтио, од оца и од сестре раставише ме бездушни људи, а она за коју сам мислио да је увор поштења п љубави, па јој хтедох поклонити срце, душу, круну и део мој живот за само један зрачак чисте, непомућене среће у животу, она... беше само једна обична намигуша, беше фина, византијска хетера... О Јевдокијо |... — последње речи изтовхраше Душан крова зубе, као да их сам себи казује, на се онда лупи шаком по челу, као да се сам на себе срди што ипак покашто помишља на ту „проклету“ жену.

— Нека опрости високо ти краљевство — прихвати опет реч Прибац — али ја се бојим да може бити веће несреће, него да остане по старом између Породимље и дворова на Дримпу. Ја св бојим да нам се отац Андоније неће ни вратити ван везан и с војском старога краља, који... |

Душан плану:. ; .

__ Ја сам мислио, Припче, да си ти бар онда будан кад си на коњу, и кад идеш у лов, а оно видим да ти још сањаш твоје снове. у

Затим ободе свога коња тако јако, да је ватрени андапузац читав хват скочио.

Целога пута није више Душан хтео да проговори речи с Гребостреком, који се стиснутом песницом лупао по колену и гунђао ! |

— Кажем ја теби: Припче, ћути Припче ! Нећеш ! Тако «чи и треба. — |

Међутим у предњим одељењима, беше се заподела песмљ% о и шала као да су сватови. Ори се песма, ржу јуначки коњи, пају и кевђу силни ловачки пси, кликћу соколови, тутњи топот коњски, звекеће светло оружје, ударајући 0, сјајне панцире и оклопе, дигао се прави урнебвс.

Сунце је било повисоко одскочило кад је тај ловачки „поход“ стигао под Бељу Планину. Ту затекоше читаву војску хајкача, који се дотле беху одморили и који сад одмах одоше да се распореде по планини како бе сву дивљач коју дигну нагнати право на стрељачки ланац у који се ловци одмах и расуше, пошто су сјахали с коња. Псари одведоше своје псе у онај део планине где не беше хајкача, и, када грубе дадоше знак да се отпочне лов, они им поскидаше лигаре и ланце, а пси јурнуше у планину као исте стреле. У исти