Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

мах диже се хајкачка граја, која се разлегала по оним гудурама и стенама у стотину дивљив одјека, као да се земља распада.

Из те неразумљиве али величанствене граје наједанпут се стаде распознавати глас.

— Дивљи вепар! Дрште! Ухаа! Ухаа!... He дајте тамо... дрште ! |

И доиста хајкачи беху кренули некакво чудовиште дивљега вепра, грдне величине са страшним зубима. Он је трчао тако силно да се ломио шушњар и ваљало камење чак до пред ноге ловцима, који се тако узбудише да је сваки хтео да јурне на њ, да је сваки хтео да гађа копљем и стрелом, п ако је вепар био тако далеко да се ничим не би могло добадити, Али у тај мах вачу се глас првога ловца.

— Не остављајте ниједан својих заседа и не гађајте пре времена, јер ћемо се иначе међусобно убијати, а од дивљачи нећемо ништа уловити !

Вепар у своме јурењу удари на главну руљу ловачких паса, али му они не могоше ништа, јер он је својим оштрим зубима крчио себи пута уза страну, остављајући рањене пее и крвав траг у трави за собом.

— Сад је време, високо ти краљевство! — рече први ловац који је иза Душана стајао. — Напред! — кликну млади краљ, зграби копље од

једнога двородржице, па јурну у планину, а за њим дела дружина.

IX.

Лов је трајао три дана. Вече трећега дана затекало је ловце на подножју Веље Планине, али е друге стране. Одатле је ваљало цео дан путовати на коњу до Душанових дворова, јер је ваљало много обилазити.

На једном дивном пропланку, на зеленој трави, а крај силних огњева п на сјајној месечини, вечера млади краљ са својом сјајном дружином.

Осула св шала, разговор, задиркивање, ловачке причице, једна претеранија од друге. Препиру се нови ловци, којима је то можда први лов био, о каквоме зецу или лији, сваки доказује да је он то сам убио, без ичије помоћи, други му вели

90