Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

да је зец уморан дошао те пред њега клекао и молио га за милост, а он — бездушник — шчепао лук од стреле, па га њиме премлатио.

Краљеве двородржице служе господску зочеру и драгоцено вино малвасију.

Нека Бог благослови острво Крит сваким добром, кад овакав мелем рађа ! — рече Лобојевић, враћајући празан пехар краљевом пехарнику.

— Богме, витеже — прихвати Душан — ко зна да л' је ова малвасија тако делеко родила. Многе винске мешиве доносе из Млетака малвасију коју ми плаћамо као да је с Крита, а управо није ништа друго до наше жупеско или намастирско вино, које је само у Млецима прерађено !

— А јесу вам несрећници ти Млечићи — рећи ће Палман, зансеећи мало на немачки. — Они знају не само од киселог вина начинити малвасију, него и најбоље оклопе и оружје, и најфинији скрлат, а што је најчудноватије они вем умеју начинити и нос, ако вам га је ко одрезао, умеју вам сашшти усне, ако су вам биле прорезане још кад сте се родили! Ако не верујете ето погледајте мене под нос, па зацело нећете познати да је моја горња усна била прорезана на два места кад сам се родио !

Душан се насмеја.

— Збиља, Палмане, ти никада ниси хтео да нам причаш зашто си толике муке трпео у Млецима. Ти ниси човек врло гиздав у колико те ја познајем, нити код тебе лепота вреди. Откуда је то да сити у један мах пожело да будеш леп, и то по такву крваву цену 2

— Ја бих молио величанство твоје —- одговори Падман — да ми опрости одговор на то питање !

— А што!

— Што би то била читава књига, како сам и зашто сам крпио моја уста. Када дође мрети, ја ћу написати мој живот ти моја страдања за поуку потоњем колену !

— Таква убојица као што си ти, Палмане, може сваки час погинути, па би тако укратио свету твоју поуку. Него тричај барем нама да се користимо тим искуством !

Сиромах Пелман није имао куда, већ стаде причати. Међутим Душан шану нешто своме дијаку. Овај се сакри

91