Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

У то стиже и зима, те ја отидем пун жудње и туге у вамак једнога мога стрица. СОтрина ми је та била владика код племените госпође срца мога, и она ми стаде причати како ме је госпођа хвалила, јер је чуда, како сам се наумио завештати једној дами у верну службу, па моја стрина навали на ме да јој кажем која је то дама2 Ја јој рекох : „не могу ти је казати док ми се не закунеш, да је нећеш никоме издати“. Она се закле, а ја јој рекох : „Па то је она сама, што ме је, велиш, хвалила. Њу сам изабрао да јој пссветим цео мој живот. Ако хоћеш да ме спасеш од смрти, мораш јој се у моје име заклети да је она моме срцу најдража“. Она ме стаде одговарати од такве љубавне службе, када је видела да ја то не могу, обећа ми да ће све испричати, а ја јој јоште рекох : „Нову лепу сам песму о њој спевао, ту јој мораш однети, па после да ми кажеш како јој се допада.“

Кад смо се доцније састали, каже ми стрина: ,Ја сам јој све казала и прочитала твоју песму ; она одговори: „Песма је добра, али ја је не примам, његова љубавна служба не пристоји се мени, немој ми више о нему говорити ; ја признајем да је твој синовац честит човек, та он је некада био мој двородржица, али што он сад у својој лудости тражи, неће никада добити. То би моју част повредило, а за њега би било сувише части. Али баш да је тај твој синовац суште савршенство, што нисам чула да о њему говоре, он се опет не може допасти ни једној жени јер његова уста стоје сасвим наказно на његовом лицу ; уста му изгледају с опроштењем, врло ружно, то ти сама знаш врдо добро“.

А ја на то: Допадада јој се моја уста или не, ја нећу више на себи да трпим што је ружно, већ одмах ћу дати да се одсече. А ти немој да ми говориш ништа. То је свршена ствар. И за то ја одмах у Млетке најбољем ранару, па му кажем шта бих хтео. На то ће он рећи: „Пре пролећа не може ништа бити. Онда дођи па ћу ти начинити уста, да ће милина бити.“

Кад сам чуо где тичице певају помислим: сад ће бити доба. Уз пут наиђем на једног слугу моје госпође, па му поверим како сам пошао у Млетке да једној госпођи ва љубав дадем сећи своје три горње усне. Он ме стаде брусити да сам луд, ал опет пође са мном да види како ће то да буде. Мајстор