Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

хоћаше да ме веже, ал ја му не дадох, него сам седео на једној клупи, а он узе резати мајсторски његовим ножем. Пссле сам лежао шест и по недеља као рањеник и трпео сам много мука. Мајстор ми је мазао уста некаквом зслеком машћу, која је тако заударгла да нисам могао ништа ни јести ни пети. Најзад оздравим и одјашем к мојој стрини, а она ми рече: „Сад нека се нико не усуди да замери штогод твојим устима, она ти сад лепо стоје, и ето ћу одмах да пишем твојој госпођи, она треба све да зна“.

Ја је још замолим да уз писмо пошље једну моју нову

песму — беше налик на. поскосицу — коју сам спевао за време боловања у Млецима. ____На то добије моја стрина од госпође српа мога овакву књигу : „Шаљем ти с драге воље моју милост и услугу, п века ти је знано да ћу у први покедеоник који дође, поћи из (ве куће, у којој седим, пут оке куће коју ти знаш. Пренођи ћу у оној паланци, која је близу не. Молим те дакле, да свакако тамо к мени дођеш па ћу ти одговорити на све што си ми писала. Ако хоће и твој синовац тамо да дође, мило ће ми бити да га видим, али смо рад његових уста, како му сад стоје, ни рад чега другог.“

Кад ми се прочитало то писмо, ја се сдмах раде ено опремим и одјашем онамо, где ћу видети добру душу. Али су тамо тако павили на њу, да је пре вечери кисам ни видео. Ту ноћ нисам спавао и чим је свануло похгтам у њену свиту те се станем здравити с витезовима и млађима. Кад је капелан елужио службу у цркви, доживех радост, да угледам моју госпођу. Са страхом јој приступих, а она се поклони семо, није ме поздравила речима. Служба Божја учини ми се сувише кратка; шта се читало или певало, нисам ни чуо ни разумео, ја сам у њу гледао. Кад сам после службе стишао мојој стрини, она се на ме радосно смешила: „ „Благо теби, срећни човече, моја је госпођа допустила да се успут можеш ве њом равговарати, ако се удеси прилика; она сасвим добро о теби мисли, говори с њоме шта знаш, само немој дуго, отезвати.“ И тако ја јуначки дојашем до не. Кад ме је близу себе видела, окрете се на другу страну. То ме је тако уплашило, да ми је реч застада у грлу, а глава ми клону на прст. Други

94.