Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Ко еп, човече, кумим те Богом и светим Јованом, ави св ! — поче опет сужањ.

— ...јави се !... — равлегало се по тамници, али нема. одговора.

Отац Андоније пође на ону страну где му се учинило да звекнуше ланци, пи на првом кораку удари ногом у ланце. Он се саже, ухвати ланац па га стаде пропуштати кроз руке да види куда ће га одвести. Брзо му је ухватио један крај, и тај беше завезан за велики гвозден звекир (алку), који је стајо углављен у зиду. Сада стаде пропуштати ланац кроз Руке другим правцем, да види где је завезан други крај, и наскоро напипа да је други крај закован око некакве веома мршаве, коштуњаве руке људске.

— Та што не одговараш, сужњу, по Богу да си ми брат — рече отац Андоније, и грчевито га ухвати за обе оковане руке; ал у исти мах те се руке распадоше у његовима. Он га стаде пипати уз лактове и мишице, по грудима, и ту процадоше прсти између разголићених ребара у празни грудни кош... То беше само костур !...

IIa и костур у ланцима 2

Каква руга људском суду и правди онога доба !

Сад је тек разумео отац Андоније до каквог је дрвета његова постеља; али та свест беше тако страшна за његову благу душу и за његово нежно срце, да му у исти мах помрче у мовгу и он се онесвешћен стропошта на постељу од мртвочких костију.

* * *

— Хеј, патрико Андоније — зачу се опет глас Тимура Оглу ва врх тамнице —- јеси ли жив, маторг камилавко 2 Та ваљда стари испосник као што си ти, не умире од два дана гледовање 2 Седај на даску да те извучемо у еудницу !

Отац Анрдоније отвори очи и пробуди се из дугог, тешког гровничавог сна, у коме је тако дуго пробавио. |

Прво се.маши руком поред себе да види, седи ли још крај њега огај несрећни костур — ал нема никоквих других мртвачких костију осим оних на којима је лежао.

104