Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

обасјане... Али сад наједанпут макнуше некакав поклопац на ту једину одушку тамнице, зачуше се кораци који су се све слабије, све из веће даљине чули, људски смех се такође гасио у даљини, и највад — отац Андоније беше у гробничкој помрчини и тамници.

Сужањ је дуго остао као прикован на месту на коме је стајао. Он се молио Богу, он је премишљао цео свој живот, он је тражио своје грехе, рад којих је дочекао овако искушење, али он је узалуд тражио... Његова савест не имаЂаше ништа да му пребаци...

Ив те молитве трже га жестока дрхтавица, која обузе старцу цело тело, и која оглашаваше грозницу. Пипајући испруженим рукама преда се коракну отац Андоније неколико пута, и сад тек опази да је у тамници свуда вода до више чланака. Земља је под водом тако неравна, да се сужањ сваки час спотицао, п с тешком муком дотаче се рукама влажног зида. Поред зида пође сужањ тражити какво год суво место на коме би се могао шћућурити. Наједанпут удари коленима у некакву гомилу дрва, спотаче се и паде ничке на њу! али док се цвокоћући зубима од ужаса и од зиме мучио да устане, осети отад Андоније да су то веома необична дрва, некакве танке цеви са затубастим, јабучастим, углачачним крајевима, међу њима некакве љуске, али нису коре од дрва, беху много глатке и с оштрим зупчастим ивицама. Јадан старац није имао кад много размишљати од каквих је то дрва некакав сужањ пре њега начинио себи постељу, јер тек што је на њу легао, савладан грозницом, стаде му се нешто хладно и влажно увијати соко врата као каква ледена мртвачка рука. Отац Андоније маши се руком да види шта је, ал у исти мах врисну из гласа.

— Змија! и ђипи с постеље као опарен.

Змија се срова низ његово тело, као муња, па је нестаде. Уплашила се од додира топле руке људске...

У који мах отац Андоније скочи, у онај мах зазвекеташе сасвим близу њега некакви ланци.

— Ко је тог — викну старац готово радостан што у тамници има поред њега још једна жива душа.

Нико не одговара.

Његове властите речи разлежу се по тамници.

108