Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

твојих речи. Драгог сина краљевства нам, нашега Душана, занела је властољубна п бесна млађа властела да буде непристојан наспрам својих родитеља. Очинско срце радо прашта, само кад му се прилика даде да може опростити. Алп оним зликовцима који су нам тако добро дете на рђав пут навели, нема опроштаја, њих треба примерно казнити. У том нам можеш ти, св. оче, највише помоћи. Кажи нам их, све по имену, кажи нам све њихове намере п на који начин их мисле постигнути, обећај нам довести Душана у родитељске дворе да испроси опроштај од оца краљевства му, па си ти одмах не вамо слободан, него си у још већем уважењу на двору Немањића него што си прда био.

Отац Андоније само одмери краљицу од главе до пете и то погледом који је краљици потерао сву крв у лице — па јој онда окрете леђа и гледаше у поље, а не рече ви речи.

У том скочи Тимур Оглу из прикрајка, у ком је ону гвоздену справу удешавао, па удари старца тако силно песницом у леђа да се јадник на под стропоштао,

— Псето калуђерско ! — дерао се Татарин — ја ћу ге научити како се с краљицом разговара !

— Тимуре ! — грмну краљица на TP, ад му у исти мах очима намигну на ону оправљену гвоздену постељу — ти си за ову суровост отпуштен из моје слузбе !

— Не само то, госпођо краљице —- рече верни Татарин, који је врло добро разумео краљичин миг — него ако ћеш ме п обесити, ја морам овога вашег дервиша натерати да све покаже што га је високо ти краљевство уштало ! |

И он зграби старца с пода, па га однесе на рукама као да је дете какво, до — гвоздене постеље, али пре него што га је на њу спустио, баци једну велику пањину на ту справу ва мучење, рече нешто татарским језиком својим другарима, а ови смејући се стадоше навијати несрећну справу. Четири јаке карике вграбише положени пањ п за неколико тренутака пуче дрво на стотину иверака.

— Хоћеш сад говорити, попе 2

Отац Андоније пребледе као мртвац, али ћути,

— Сваку ћу ти коштицу мало помало смрвити, ако _ драге воље, не признаш све што сте кували !

106