Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Моја душа није у вашим рукама! — рече јадан старац, па се онда стаде тихо молити Богу — Господе нек ме мимоиђе ова чаша ако може бити !

— Нека ти сад помогне твој Бог! — викну Тимур, па га зграби и положи на мучилиште.

—- Трчи те јави његовом величанству да га очекујемо у судници! — рече краљица тихо грчки једноме од својих слугу, а кад овај отрча она додаде гласно — Тимур Оглу, ти знаш да ниси више у мојој служби ! За свако твоје насиље. ти ћеш одговарати не само пред Богом већ и пред нашим вемаљским судом !

— И ја ћу одговарати, светла, но —- одговори верна слуга смејући се, па онда стадоше везивати оца Андонија. Преко свакога зглавка на удовима, преко груди и преко трбуха наместише му широке гвоздене појасе, а испод мишице, испод леђа, испод лакатних костију, испод крста, бутних костију и цволика наместише кратке али дебеле гвоздене стубиће који ношаху мале гвоздене тањириће на врху. Кад је машина кренута да ради, гвоздени појаси притискиваху ухваћене делове на ниже, а стубићи подизаху кости које у средини потхватили беху, право у противном правцу у вис.

Успркос великој и снажној души коју имађаше отац

Андоније, у ономе тренутку кад отпочеше муке, није могао да уздржи јаук, који срце раздираше...

Али у људи који га метаху на муке, као да не беше срца !

— Краљ иде, — рече наједанлут краљица Тимуру — |

покрите га чиме, и затворите капке на прозо | 7

И Тимур брзо нађе некакво парче свите (чохе), довољно велике да покрију и мученика и пунили ит Ој и самога мучитеља који је затезао справу.

Краљица брзо изиђе краљу у сретање и заустави га сред степеница. |

— Светла круно — шапуташе му краљица — по ономе што је отац Андоније до сад мени признао, као да ћемо страшне ствари чути о нашем несрећном Душану. СО тога бих ја молила високо ти краљевство, да у судницу не пушта никога ОСИМ нашега дворског судију !

107