Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Дечански скочи са своте столице као да га је гуја ујела.

У том тренутку оштри шиљци коштаног иверја, у које беху размрскане неке кости оца Андонија, забадаху ИУ св у живо месо, и он дрекну:

— Јаох за Бога, признајем, признајем !

— Доста Политису ! — рече Дечански и сузе му грунуше низ образе — доста! Оди, душо, води ме у цркву да на ко ленима кајем грехе за које ме Бог овако страшно у старости

зни !

Отворише се врата од суднице и краљица Марија са сузама у очима изведе свога светлог мужа, подупирући га испод пазуха, и одведе га у цркву, а запрепашћени дворани и двородржице за њима.

Сад је било лако израдити код краља да пошље војску противу рођенога сина.

Шта је та војска учинила с ПУН онии дворима кад њега не нађе — то смо видели,

XI.

Несрећа корача џиновским корацима. Још се молио Богу

слаби муж краљице Марије, још је трајала служба у дворској капели у Породимљу, коју беше краљ наредио да се на њој каје за грехе рад којих га Бог у старости тако страховито казни, а Душанова војска беше већ заузеда сву околину краљеве престонице. Кад. да из земље поникоше толике хиљаде тешких коњаника-оклопника, лаких и тешких пешака-стрелаца, са свима машинама онога времена за опсаду утврђених места. Као чаропијом каквом стегну се око дома краљевског огроман ланац живога челика, челичне војске Душанове,

Усред једнога меланхоличнога „Господи помилуј !> које је зујало у црквици, затрешта стражарева труба ве велике градске куле, оглашујући велику изненадну опасност; али у истоме тренутку пренуше бојадисана стакла на једном дрквеном прозору у хиљаду комада од једне велике кугле камена, која кров прозор улете и усред цркве паде, ударивши у свом паду великога дворског судију тако у главу, да се праведни Стеван Политис мртав стропоштао, а његов мозак прену по мермерним плочицама цпрквенога патоса,.

109