Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Душо моја — одговори јој Дечански тако псто тихе

— како си добра и наспрам твојих непријатеља ! — Бог ће наградити твоје милостиво срце! — затим се краљ окрену дворанима који иђаху за њим па гласно рече. — Наша је

краљевска воља да при овом суђењу, у коме се на несрећу вуди један од највернијих и најбољих слугу дома нашега, буде само наш дворски судија Стеван Политис, Остали Бете. ме причекати у дворишту !

Сви се поклонише краљевској вољи, п сви осташе у дворишту, само Стеван Политив уђе ва краљевским паром, па ватвори врата од суднице за собом.

Сад беше тако помрчина у судници да се једва расповнавало где који стоји.

Тек што Дечански седе на столицу коју му подалеко. од мучилишта наместише, а зачу се глас оца Андонија:

— Јаох, признајем, признаћу све!

— Видиш ли, светла круно — уграби краљица Марија да каже — како кривац одмах, чим је угледао твоје светло mane, признаде и без питања судије.

— Видим, краљице моја — рече краљ — и на лицу му се познаје да се јако каје за издају коју ми је под староет учинио. Али он је целога свога живота учинио толике услуге краљевству нам, да ћемо му бити милостиве судије. Политису, чини своју дужност !

Сиромах Стеван Дечански!... У оној помрчини, и његовим очима, он чак види израз на лицу покривенога. мученика !...

Дворски судија приђе мучилишту.

— Оптужени, признајеш ли, да си са свом млађом властелом подговарао младога краља да подигне оружану руку противу рођенога оца краљевства му 2

Зарђана гвожђарија шкрипну јаче, а отац Андоније. јекну :

— Признајем, јаох, признајем !

— Оптужени — признајеш ли, да те је младн краљ. б тога послао у Породимљу да отрујеш оца краљевства му, и да нађеш убицу за маћеху његову, а нашу светлу краљицу Марију 2

108