Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

На бранику понајвише куле у Иородимљу стоји краљица Марија, па подупирући се на једну широку мачину ва две руке, раздаје заповести својим вернима, који лете по бедемима као бесни,

— Драги зете, кнеже Младене ! ти са својим скрадинским и клиским јунацима похитај у помоћ вратима на спољашњој огради од коља с гвозденим шиљцима. Душан носи као што видим и покретне мостове са собом, али ако пређе преко рова, неће преко коља, а ако има крила па прелети преко њих, набошће се на наша копља. — Шта раде они несрећници тамо, те не подижу мост на ланцима пред главHROM KOJOM? Трчи властелине Мрњане, те заповеди да се пусти вода и у суви ров, да се дигне мост, и да се мрачни ходник начичка најбољим стрелцима. — Тако, кнеже, Вратиславе, покажи данас да си унук Вуканов, а праунук Немањин |! Протосевасте Хреља, да видимо јесу ли ти с правом надели име Крилатићг Наш ризничар, кнез Бистре, нека одмах отвори нашу ризницу, нека шакама проспе новац нашој верној војсци. Лекар краљевства нам, кнез Бартоло, нека у подрумима наших дворова спреми постеље и лекове ва наше рањене витезове, који допадну рана бранећи величанство краљевства нам!

Пошто је ове заповести раздала, Краљица „се окрете једној групи великаша, која стајаше мало подаље, брижно разгледајући кретање непријатељске војске. — Ту је био кнез Вопхна, челник Бранко, жупан Риг, Ропа пи Алтоман.

— А шта ведијнаше веље војно веће»

— Ми велимо, светта круно — поче кнез Воихна, да се „млади краљ ужасно спремио. Погледај онај низ скорпиона који бацају стреле, балиста који бацају стреле и камење и катапулта, који, као што мало час видесмо, могу добацити у најузвишенију тачку нашега града ! Погледај колико тешких справа Ba добацивање, има у њиховој војсци !

— Видим, кнеже Вопхна — одговори краљица јетко и ако се не варам твоји синови управљају том љутом арколијом“ Душановом !

5 ж Од аркус — лук; тако су звали онда све тешке машине 82 бацање камена, стрела итд. заједно с послугом. Доцније кад наместо тих машина стадоше топови, од арколија постаде артолај — артилерија.

112