Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Твоје име, високо ти краљевство, учинило је то чудо, а не ја. Властели и властеличићи само су рекли да јунак од Велбужда купш војску, па је под њихове стегове поврвело све што лук п мач понети може ; поврвело је народа и који не мора на војску ! |

Душану запгра подругљив осмех око усана.

— Па зар и Бошњаци и Арбанаси толико ваволеше твога „јунака од Велбужда“ 2 Ја бих рекао да је код њих више порадило твоје благо, Соркочевићу, него то што ви, моји дворани, зовете мојом „славом“ !

Соркочевић, који је такође јахао у свити млалога. краља, дубоко се поклони кад га Душан погледа кодгорњих речи, па се одазва.

— И сто пута више даће, ако затреба високом ти краљевству, и поврх блага даће и свој живот твој верни слуга Соркочевић !

— Хвала ти, Соркочевићу — рече Душан, уздахнувши дубоко — хвала ти на пожртвовању и верности. Камо срећа да мп је твоје благо затребало на војску на непријатеља а не за опсаду Породимље, алп... тако је ваљда Божја воља била!...

И две крупне сузе заблисташе у очима младога краља. Али он брзо савлада своје узбуђење, па мпрним крепким гласом рече кнезовима п војводама око себе: пр e Ходите, доброродна пи племенпта господо да видимо, како ћемо о што мање братске крви свршшти ово тужно "дело !

Душан ободе коња, а за њим п сва његова сјајна свита.

И допста, млади краљ имађаше право. Поред свега имена п славе Душанове, не би Вукашин успео да састави онолику војску, колика беше под Породимљем, да му није била отворена благајница богатога Соркочевића. Она га је овластила да сваком војнику-најамнику плаћа по један до два динара плате на дан, п да сваком обећа, пошто се сврши рат, 3—500 динара награде. Она је учинила те је Вукашин могао да опреми Душанову војску како је ретко која војска у то доба била опремљена.

Сваки је стрелац (а то је главна маса ондашње пешадије) имао лук којим је могао добацити стрелу на 200 корака,

118