Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Али јеси ли ти сигуран да ће извршити сваку заповест 2 | |

— Убиће сваки и рођеног оца, ако им ти зановедиш, светла краљице ! i

— Добро је. Подели људе у две четице. Једном нека заповеда Јован с његовим друштвом с којим смо га слали у Византију. Кажи тим људима само ово: ако сада не извршите тачно све што вам се заповеди, после: неколико сахата бићете наново у рукама Душановим и сад вас зацело неће шале испустити, а ако послушате краљицу, она ће сваком дати слободу и још ће им дати свакоме по стотину перпера. Јовановој ће чети бити ово посао: да опколи избу краљеву и да не пушта нити њега у двориште, нити икога од: велмужа, к њему. Свакоме нек одговарају да је краљ тако заповедио. Ко покуша силом да уђе краљу, нека га убију као пса, Јеси ли разумео 2

— Јесем, светла круно! Убиће свакога ко покуша да ослободи краља ! |

— А ти ћеш покупити што год нађеш катрана у граду, па похитај с твојом четом ва мном у судницу. Је ли јоште у животу Анлдоније 2

— Те још како, светла краљице! У тих проклетих ваших дервиша има девет живота као у мачке!

— Нећу му помоћи да их има двадесет. Пусти глас међу војнике, који зацело још не знају шта је рађено у већу, да је краљевско величанство заповедило, да се још ноћас издајник Андоније, на спољашњим бедемима нашега града, на угледу издајничке војске Душанове, жив спали! Јеси рагумеор

— Јесам, светла круно!

XII.

— Вукашине Мрњавчевићу! — викну млади краљ, пошто је на коњу обишао целу своју војску, којом беше опсадио Породимљу.

— Заповедај, светла круне! — одазва се Вукашин, ободе свога коња п долете до Душана.

— Ти си, Вукашине, за неколико дена чудо починио. Ја никад нисам мислио, да се у нашим вемљама може оваква, војска саставити! А најмање ва тако кратко време.

117