Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Не бојте се децо — рече млади Краљ и помилова их по глави.

Марија стоји у оној бури мирно као да се укочила. Само на њеном лицу види ее каква јој борба растрже душу.

— Све је истина — окрете се Душан Голубовићу — све је истина, честити и драги мој Гргуре, што год си казао, али је ова несрећна жена миропомазаник Божји, а његовим миропомазаницима суди само један Бог, за њих нема суда на овој земљи. Је ли тако светитељу призренски Арсеније 2 Је ли тако светитељу Отеване Пећпале 2

Оба епископа се поклонише дубоко пред младим Краљем и рекоше:

— Тако је. Њима само Бог суди !

Ово је направило дубок утисак. Да би га боље утврдио, Душан погледа, редом своје пријатеље па викну :

— И да није тако, и да ми нисмо православни хришћани / него да смо незнабошци, који би од вас дигао руку на мајку једнога Немањића2 — и Душан узе у наручје Синишу па га показа целом збору.

— Много љета, краљевићу Симвуну ! — викнуше многи гласови с Дечанскове стране.

_ Марија услед ове сцене паде на колена п бризну у плач,

Сажали се многим људима у дворници.

Душан је мислио већ да је успео, кад се зачу глас војводе Прељуба.

— Не верујте људи женским сузама ! Таквим је сузама ова бесомучна зверка, навела, оца да, завојшти на сина, таквим је сузама навела благовернога Краља да спали поклисара. Оно што свети оци рекоше за миропомазанике, то важи за људе, чак и за врло грешне људе, који су помавани светим миром —- али не важи и не може важити за ову чуму у људском облику, која је уморила толики свет. Ево, ја питам само чланове великога краљевог већа, нека суде као порота, нека кажу да ли је ово чудовиште од жене заслужило смрт, или није, Који од чланова великога Краљевог већа по души својој нађе, да је ова ужасна жена заслужила смрт, нека дигне десну руку у вис!

Двадесет и четири десвице дигоше се у виб.

Наста тајац у дворници,

5 135