Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

ужета са својих доручја и нетремице укочено гледаше у Ду maga... Кад је угледала своје двоје деце поред Душана, који их држи пригрљене, њој се оте дубок уздах из груди, али не говори ништа, него обори очи земљи. i

— Шта то радиш млади Fpajby ? — поче гласно да говори стари жупан Вратко.— Зар је ва тебе још благоверна и христољубива Краљица ова ужасна жена, која је завадила све очеве са синовима, која је збацила 6 престола свога мужа и нашег великомученика и краља 2

Душан одговори тако одеечно, да је свака реч секла као секира.

— Све је истина што си рекао, великоможни жупаве, само оно није истина да је ова жена збацила Краља с пре"стола, јер је на престолу српских и поморских земаља још Стеван Урош ПЛ, коме нека Бог да још много лета, п док је он жив, ова његова законита жена, остаје благоверна и христољубива краљица.

Дечанекови пријатељи ућуташе и гледаху са чуђењем у мдадога Краља, али зато сада плануше Душанове присталице. Један од његових најближих пријатеља, војвода Гргур Голубовић, узе реч:

— И ми твоји пријатељи, светла круно, који смо готови сви до једнога изгинути за пебе, и ми желимо много лета узвишеном родитељу краљевства ти, али нека је зато ова паклена жена по ето пута још краљица, она је учинила толике покоре по нашој земљи, она је учинила те је на правди Бога погинуло стотинама племенитих витезова и јунака на рушевинама које је она направила од краљевских дворова у Зети пи овој Породимљи ; она је учинила да сада стотинама окрвављених јунака јечи под тешким ранама! Али да ова жена није већ тиме заслужила да сто пута умре, требало би је убити само зато што је осрамотила нашу вемљу, кад је у њу повукла страховиту еправу за ломљење костију у живих људи, што је на тој справи страшније мучила нашега светитеља оца Андонија, него жидови Исуса Христа, што је живога спалила твога поклрсара !

— Смрт, смрт убици! — грмну цела дворница.

— Не дај, браца ! да убију нану ! — вриснуше Синиша

Теодора, љубећи руке Душану.

134