Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

батерија. Ја осигуравам четврти батаљон. Целу ноћ Бемо бдити у најстрожијој приправности (под оружјем). Овога часа посла ми командант батаљона свог ордонанса да ми јави, да ће нас, према извештајима наших шпијуна, Бугари ноћас у по поноћи напасти са виса Калимана (преко пута нас). Нека изволе ! Готов сам да их дочекам.

„Али, кад човек уђе у борбу, никад не зна хоће ли из ње изаћи жив и читав. да то хоћу за... (прекидам : чујем пушкарање на левом крилу мог стражарског низа, идем да видим шта јег) Да продужим. Ништа важно ! 5—6 бугарских комита узнемирили моје патроле. (Пушкарање престало). Дакле да наставим: „За сваки случај да вас све још једном из свега срца поздравим и загрлим, тебе добри драги Баћо, најмилији, најбољи мој пријатељу, тебе златна моја мамо, све вас који сте ми драги. — Милан.

2. УП. 6 сах. јутра. Р. 5. Каџззе ајегје ! Препада није било, Бугари се предомислили и — одступили. Тапф ппеих“.

Једна војничка дописна карта: Мили мој Баћо! Јуче први пут после 14 дана добих твоје увбуђено и забринуто писмо од 22. о. м. Као зрак сунца сијну кроз ову суморну натуштену атмосферу твој драги рукопис. То ми је прва радост у овом тешком рату. После битке на Ретки Буки (Орлова стена) имала је моја чета страшну борбу два дана и две ноћи на положају Поникве. Ударлсмо у бок на Генерала Генева и појависмо се у позадини бугарске дивизије која је бранила Рајчански Рид. Тиме помогосмо знатно победи Моравске Дивизије. Дивизијар Недић диже мој пук у звезде и вели, „најхрабрији и најзаслужнији пук српеке војске. Губитци били знатни, али много мањи него на Ретки Буки. Бори се наш сељак као лав. Кад угледају какво бугарско утврђење, јурну као луди напред не чекајући заповест. Имамо муке да их задржимо, да не гину лудо. Јуче велика свечаност у мојој чети и у име Краљево раздадох мојим јунацима медаље ва храброст: 00 сребрних, једна влатна (отео непријетељску заставу)“.

XIII