Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

везничке војске, и она у јесен 1918. провали бугарсконемачки фронт, побаца своје ранце и без икаквих профијантских колона јурну напред тукући Бугаре, Немце Аустријанце док их није са свим избацила из Србије, па је онда прешла Дрину, Саву пи Дунав и није стала док није ослободила не само све српске земље, него пл Хрватску и Словеначку.

У тој величанственој офанзиви српске војске учествовао је капетан 1. кл. Милан Вл. Ђорђевић опет у трупи, у Тимочкој Дивизији. И опет је имао срећу да он на челу српске авангарде уђе први у Сарајево, у Мостар п у Дубровник...

13. Новембра 1918. у вече стигао је одред српске војске под Командом капетана Милана Вл. Ђорђевића у Дубровник.

На станици је био свечан дочек. Председник Народног Вијећа, Др. Петар Чингрија поздравио је „српске војнике, једнокрвну браћу нашу“ сјајном беседом, на коју је капет. Милан Вл. Ђорђевић овако одговорио:

„Господине Преседниче! Драга браћо! Миле сестре !

Ево нас ! „Зора пуца биће дана“ певао је родољубиви песник наш. Он је зору видео, али му не би суђено да дочека дана. Од данас је освануо дан, велики и историјеки дан, највећи, најрадоснији.

Војека Краља Петра улази у Дубровник да се поклони древном, славном граду, да га ослободи, да га прими у братски загрљај. Није српска војска дошла, да осваја туђу земљу ! (Дошли сте своји у своју кућу ! Тако је !) Јест из дома је дома дошла, да се с Вама еједини, да од данас пак за навеке Вама делимо влопц добро, срећу и несрећу. Зато смо дошли, зато ћемо и остати.

Поеле пет векова, после Душана и његових оклопника, срп. војска долави први пут у славни Дубровник, понос прошлости наше, који је још јуче био наша тешка брига, који је данас наша најлепша нада. И биће Ду» бровник опет што је и био,

ХМ]