Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Тешко је описати одушевљење, које сада завлада не само оним светом него п самим сабором. Чак и стари пријатељи Дечанскови почеше викати :

— Многа лета Стевану Урошу четвртом! Многа лета Стевану Душнну !

Сабор устаде на ноге, само Душан седи, потонуо у тешке мисли. Он није ни видео да један једини члан сабора вије хтео да устане, него оста погружен на свом месту седећи.

Сви остали чланови сабора вичу многолететвија новоме краљу. Архијереји п сстали високи духовници подигли сбе руке к небу као да призивају благселов Божји на новога. краља, велики п мали властели поздрављају га исукавим мачевима, од френетичких усклика светине прелама се небо.

Душан само погледа по сабору па мирно рече:

.— Хвала велможна, пресевећена и доброродна- гсеподо за вашу љубав п оданбет, али вас молим да се стишате и да опет заузмете своја места, а искупљеном народу препоручујем п заповедам, да својим усклицима. не смета моје сабсеедовање са сабором. У вашој данашњој распри чули смо дссада само беседника једне стране. Како ја у овоме сабору само. ваступам нашега господина краља, то се мени не приличи да и ја улазим у вашу распру, у толико мање што ја као син нисам позван да судим делима мога светог родитеља !

Да је однекуда огроман талас хладне воде пао на сабор. не би брже расхладио отопчашње одушевљење. Духовничке руке, које се беху подигле да благослове младога краља, клонуше низ мантије, властела и витезови бацише евоје мачеве натраг у корице и поседаше, гледајући у недоумици свога идола, јер не разумеваху како он може још тако да го-

вори после свега што je мало час било. Светина унаоколо беше зинула од чуда. Све занеми.

— Али — настави Душан — ако ја не могу да узмем реч у одбрану мога узвишеног родитеља, ја се надам да ће се у овом ејајном сабору наћи барем један витез, који ће бранити нашега краља.

И млади краљ стаде гледати бедом и по десној и по левој

страни сабора. Сада тек устаде онај који је једини сетао Чедећи, када је

цео сабор био устао да прогласи новога краља: То беше велики челник Јован Оливер, који поче овако да говори;

994

===>