Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Кад је пролазио поред главне дворске калије, Душан угледа друмом једног коњаника, који је каријерсм јурио право дворима, па стаде.

После неколико тренутака коњаник заустави пред главном капијом свога запенушеног коња, сјаха, предаде узде једноме од стражара на капији, па хитним корацима дође до младога краља, кога беше одмах познао, паде пред њиме на колена и целива му скут.

— ив био јуначе — рече Душан. — Устани и казуј оклен идеш, ко те и коме шаље 2

— Идем из Звечана и шаље ме краљевна Душица с књигом до тебе млади Господару !— одговори гласник, па извади из недара кутију од лима, а из ње свитак пергамента, свезан свиленом врпцом и предаде је Душану. |

— Ег Из Звечана > Добро си ми дошао. Води коња у моје алеманске штале те га нахрани, па се онда и сам нахрани и напој, док ја видим треба ли да по теби пошљем какав одговор мојој сестрици!

Гласник се дубоко поклони, оде да уради како му је наређено, а Душан оде уз дрвене стубе на први спрат, па тек када је био сам у својој соби, седе и одви да чита писмо своје сестре.

Ево шта је прочитао :

„Од мене Јелене, коју од милости зову Душицом, и од моје сестре Теодоре и нашега малога брата Симеуна, кога, зову Синишом, нашем великом брату Стевану, кога зову Душаном, младому краљу од Бога здравље и свако добро, амин. И да ти је знано, драги браца, да си много добро урадио што си нас послао у Звечан чим си дошао у Сврчин, јер смо застали баба истина слаба и на постељи, али још толико присебна да нас је познао и много нам се обрадовао, и ако је, љубећи и грлећи нас, непрестано суве ронио. Да не бесмо тада стигли, не би нас јадан бабо више познао, јер одмах сутра-дан по нашем доласку, паде у неку ватруштину у којој никога не познаје, и тако страшно бунца да нас је дедо Храдомил одмах одвео из бабове ложнице и наше ћелије, па нас само за који часак сваки дан уведе у ложницу колико само да видимо баба; јер он ни с нама ништа не говори, него само виче и прети, да га је страх слушати. Ево већ четврта недеља како

288