Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

бабо ништа не једе п не пије сем лекова, које му справљају чика Бартоло и твој лекар Антоније, п које му на левак сипају у гушу, јер ни од њих неће ништа да прими. Бабо је остао кожа и кости, језик му поцрнео и испуцао, усне су му се окореле, глас му је промукао, али је још тако јак да скаче в постеље и хоће да бије све око себе. Једанпут је скочио с постеље право на прозор и да га четири човека нису задржала, скочио би е прозора до на дно јарка испод куле. Од првога таквог -покушаја има и дан и ноћ много чувара око његове постеље. Нас троје по ваздан молимо се Богу пред иконом Св. Стевана, да исцели нашега баба, али мене је страх да он ову љуту бољку неће преболети. Досад нас је чика Бартоло тешио да ће бабо поред свега тога оздравити, али данас ми енуждено рече да ти ово напишем, и вели ми да ти кажем, да је у бабе још велика снага, али опет добро би било ако би ти за десетак дана могао макар само на обдавицу доћи у Звечан. И нас троје молимо те, браца, дођи. Страх нас је у овоме двору без тебе, браца“.

Када је ово прочитао Душан скочи и стаде крупним корацима ходати по соби. „Јадан 5або!... Јадна деца Eo Морам што скорије к њима.“

_У том тренутку затрепташе фанфаре у дворишту, а у собу уђоше Гојко пи Угљеша, носећи на рукама друге хаљине за младога краља, поклонише се п Гојко рече:

— Велики ставилац зове „на воду“ ! у

Душан их није ни опазио. Он даље хода крупвим ксрацима по еоби и премишља... Данас већ не може сетавити толики свет без домаћина. Ето већ треште дугачке трубе и сазивају на ручак. А сутра п прексеутраг Може ли наново одлагати сабеседовање државнога сабора, који је и онако запрепашћен због данашњег одлагања2г Да им у поверењу каже да је Стеван Урош ПТ. тешко болестан, па да зато треба одложити сабор докле... докле штаг Док не умре етари краљ Па онда би Бог решио распру „и ја бих испустио из руку једину прилику у којој треба да научим нашу Осену властелу да се покорава једној вољи у овој земљи, једној вољи краљевој. И овимоји млади много ву се сеплили. Вукашин већ мисли да и мене може натерати да онако радим како он

auc

хоће. Сад или никада треба сатерати те рогове у главу, инач ће бити доцкан.“"

934