Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

=— Где је тог — упита Јован — ви знате да ја нисам одавде ! — - = =

— То је она висока кула тамо — тумачио му је Ставра, шоказујући руком — што је онако пуна испупчених слика, изрезаних на њеним каменим зидовима, и што јој на врху "виси она лака женска фигура, која се по најлакшем лахорићу жреће, те показује откуд ветар душе ! — Е, а Стевана, куд ћемо Стеванар __Ха, видиш тамо, између нилскога коња и сфанкеа, ону силну гомилу света, што зија у статуу Херкула трпхесперуског2 То су махом паланчани који сигурно скидају појасе да се увере, је л' истина оно што су чули у Паланци, да је Херкулов мали прст дебео као одрастан човек око пага, и да му највећи дугајлија једва досеже до колена. Ту се, Стево, може много учинити. Џричај им, тим добрим паланчачима, страхоте, које ти само падну на памет, они ће «све веровати. Ја мислим да им станеш казивати, како то није био цар Ираклије, којп је одвекао своме сину нос и десну руку, него наш садашњи христољубиви император, они ће ти и то _ веровати. Шта знаду онп на бугарској граници ко влада и шта се ради у Византији 2 —

— А ја, ајаг Куда ћемо ми, Ставре! 2 — шшташе их неколпцина у један мах.

— Па нисте деца, хвала Богу, да ваг свакога водим ва руку... Иподром је велики. Ено тамо код статуе магарца можете светини разјаснити, како ми Ромеји имамо мудре владаоце. Сретну на путу какво матаре п човека који га тера у воденицу, па ако срећно изврше што су наумили, то је по. њиховој ћупи услед срећног предеказивања, и одмах дижу споменике чак и магарцима, а све за наше крваво стечене "голиде !

— Како би било, Ставре, — питаше један— даја отидем онамо где је кип крмаче п курјачице, и тамо има доста народа 2

— Врло добро, соколе. То је спомен дојкињама оснивача старога Рима. Ту имаш прилике да подвикнеш : а где су новоме Риму онакц јунаци као што беху Ромулус и Ремус2 Мапо даље је статуа лепе Једене Менелаусовице. Реци им, данаг је Византија пуна онако поштених сурпуга као што беше лепа Јелена, али где су нама стари наши јунаци, који

20