Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

онако јуначки изгибоше под зидинама, тројанскога' града, светећи се за срамоту нанесену грчкоме краљу 2 — Тамо је статуа : човек у борби с лавом. Реците пукој простоти : „Да, било је у нашем народу некад људи који су имали срца, да. погледају изблиза у страшне лавовске чељусти, п да се ухвате. у коштац и са самим бесним царем пустињеким, не осећајући његове оштре канџе у своме челичном месу али где су данас ти јунациг Њихови потомци пљескају рукама од радости, кад могу да гледају триумфалне литије својих крвопија, кад. могу да буду на њиховим јавним играма и свечаним тркама, не опажајући да их тирани на тај наше само заслепљују, качо би их лакше газили и гњавили“. Или тако што. Тешко | је почети, после се осипа филипика и сама.

— А где ћеш ти стајати, Ставро 2 Треба, да знамо где ћемо те нађи |! — питаше Јован. — Е

—- Ја ћу бити онде, где обично највише света има, а то је код онога огромног орла са змијом у канџама и са суначиником на раширеним крилима, прво с тога, што глупа светина. мисли да је онај сигуран од змије, који је видео тај кип, па им могу узвикнути: „„Тако ћемо се сачувати, браћо, од, гуја присојкиња, наочарака п осталих отровних гуштерова камењарских, јер ето нам је Бог милостиви даровао ову чудновату статуу, па се излечи пред њоме и онај кога је допста. змија ујела; али како ћемо с оном змијом која се савила на, срцу ромејског народа, штоно јој се на глави сија круна великога Констатина, 27 А друго, мало даље стоји кип оне девојке, која на длану испружене руке држи без икаквога подупирача коња, и на кољу коњачика, обоје у природној величини. Ја ћу ва чаг израчунати свима који се тамо затеку, колико је дана сваки од нас морао кулучити, док је Андроник стекао динаре, који су му требали да начини то чудо од мехаг нике. Будите уверени, тај мој рачун неће промашити дејства. Али зборно место нека нам буде морска обала код моста гадапскога, а крајњи рок за састанак валазак сунчев. Уздам се да ћете се дотле сваки доста напљачкати. Тако ! Сад сваки на своје место ! — и зликовци се разиђоше по иподрому.

У тој злосрећној дружини беше и неки Марко. Он 2» време разговора није ни речце прословио, само је слушао, и кад се сви кренуше из гостионице на тркалиште, пође и он