Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Византинци беху подигли тим путем, јер они су тако гинуди ва парадама, да су сваки час градили тријумфалне дочеке, па ма како ситничарски узрок био. то

Најзад, кад се искупљени свет почео комешати од нестрпљења и кад му се досади толико стајање, осуше се испрва неодређена гунђања, а доцније се чуше на глас заједљиве "шале, досетке, грдње... ·

— AMA што то нема нашега славног тријумфатора 2 Рекао би човек да је покорио све варваре до Балтика п Атлан-_ тика, кад толико пушта да га чекају грађани византијски ! = вачу се један глас.

— Да, да — гракнуше са свију страна — то је већ сувише ! : |

— Е, није ни чудо, продера се наш познаник Ставро тако да се надалеко чудо — што толико чекамо2 За такав тријумф треба много ствари. Ваља показати свету да није истина што се по вароши проноси, како у тој битки није било ни три стотине Агарјана, него како је то била цела турска сила ; ваља наћи каквога сиромаха који ће за паре пристати да буде заробљен војвода сараценске војске, па тога јадника ваља обући у најбогатије турско одело! ваља га научити како се заробљене паше држе и понашају кад су им везане руке !.

Терон смех пође као каква лавина од једнога краја тркалишта до другога.

На један мах, као каквом чаролијом, умуче све. С куда које се подизаху с обе стране главне дворске капије, затрешташе трубе и фанфари, гвоздена се капија расклопи и на њу излетише четири бела хата упрегнута у златна кола варошке заштитнице, која су свагда отпочињала тријумфадну литију. На, златним колима беше икона св. Богородице, она иста ва коју је отац Андоније чуо да ју је израдила лепа дилетанткиња, удовица Јевдокија. Али од њеног се рада слабо што видело, јер икона беше тако окована у злато и- сребро, да се из тога окова видело само блато лице матере Божје и анђеоске црте на пуначким образима божанственог детета у њеном наручју.

Иза богородичних кола иђаше сјајна гарда царска „алатион“, која истина није никад улазила у битке с непри-