Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

јатељем, али коју је у толико лепше било погледати на парадама византијским.

Затим долажаше једно одељење опликона, тешко на"оружаних бораца, који састављаху главну масу вивантијеке војске, и на којима су блештали сјајни штитови, тешки оклопи, дугачка копља, и грдни мачеви. “ =

— A ево честитих оплита! зачу се жубор у народу. — Слава фаланксу бесмртних ! Е

Сад наступаху заробљеници, један паша сав у злату и срми, али с везаним рукама наопако и без његове сабље димпскије, више бегова, један дервиш са зеленим турбаном а дугачком црном брадом. Заробљеници пђаху еви е погнутом главом као утучени. Само паша гледаше охоло око.себе, а лаки осмех, који му је лебдео на уснама, као да казиваше: „Платићеш ти то, бесна Визачтијо |“ Али гледаоци нису имали каде да тумаче израз на пашином лицу. Један од лаких стрелаца, који иђаху иза робља и који беху наоружани једино луком п тетивом, држао је дервиша за дугачку браду, и сваки чав би га трзао ва њу час на једну час на другу страну, тако, да се сиромах дервиш непрестано кревељио у лицу, на велико ведовољство и смех искупљенога света.

Иза одељења лаких стрелаца водили су четири грдна слона, који су такође отети при последњој победи п који за. дачашњу свечаност беху пекићени цвећем. 'Дечурлија дочека слонове е одушевљеним усклицима п стаде им бацати којекакве посластице, које су они својим дугачким њушкама тако вешто хватали, да смеју и кикоту краја не беше.

Сад наступаху државни и дворски чиновници, у нарочитом свечаном руку, које је за подобне прилике ва сваки чин нарочито прописано било, као што је био прописан и ред којим су ишли, -

Ту вам је био ћесар, први чиновник до цара, па онда велики војвода (мегас дуке) старешина целокупне војске, па за њим рођак царев, који се звао деспот, и који негде у провинцији беше намесник цареки, и коме се капа сва у оисеру сијала. За деспотом иђаше севастократор, такође некакав рођак царев и командант једног дела војске. Све те сјајне личности прођоше кроз народ, а нико на њих и не обрте главе. Али сад мора да долажаше нека важна личност, јер се на све