Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

може распознати од израза на лицу тога човека, толико се у оној причи огледала права лепота Јевдокијина.

И сама Хрисанта, која јој је још из раног детињства, била. другарица, која се није од ње растављала, ни када се Јевдокија удала у Солун, него је непрестано с њоме заједно живела, гледала је у томе тренутку у лепо лице своје другарице, као да га данас први пут гледа, као да га се никад нагледати неће, није одвајала својих очију с оног алабастарски белог чела, С онога детињски блаженог осмејка, с оних усташаца, с којих се овипаше слатка музика нежног разговора... Па када та лепота толико заношаше и саму женску страну, ја. како ли је било у Душановим грудима, кад је он први пут сео на ту столичицу, на којој сада Хрисанта седи, кад му се њена. мека ручица први пут спустила на раме, и кад је први пут чуо евоје пме, изговорено божанским звуцима њенога гласа: 2

Срећни Душане!... Једни Душане!.

—_ Ти знаш — говораше то чудо од лепоте — моја добре Хрисанто, да је сада моје срце први пут проговорило. Пошавши за старца Палеолога, ја сам семо пепунила обећање, које дадох мојој драгој мајци, у њеном последњем часу. Он је јадник био добар епрам мене до смрти своје, добар као добар дан, али ја га нисам могла никад друкчије волети, но што дете своје родитеље љуби; нисам могла, јер док не видех Душана нисам ни знала да се може другачије волети... Тек. откад се познадох са Стеваном, тек откада сазнадох колико мушке енаге и узвишених осећања има у његовом срцу, тек откако ме опчини непојамна примамљивост његовога целог бића, тек откако ми стаде непрестано лебдити његова слика. пред очима п у сну и на јави, тек откако сам опазила да сва. претрнем кад зачујем његов глас, или и саме његове кораке у ходнику, тек од тога доба знам, да и ја имам срца, да и ја "могу да љубим !

— Знам, сунце моје — одговори јој другарица — али баш с тога што си сад први пут осетила срце у недрима, мене је страх, да уз пркос твојој дубокој научности, занесена жеетином првог осећања, не учиниш погрешку, у коју су толики људи пали ради прве љубави, да не загазиш у живот, рад кога, ћеш се после целога века кајати. Ко зна да ли тај варварин, којега ти не можеш доста да се нахвалиш, казује дониста онб