Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Усред пода беше мозаиком израђен паун, та поносита штипа гиздавица, са шареним раширеним репом, у коме свако и најситније преливање цветова (боја) беше изаткано ситним каменчићима, као да је кичицом написано. Око те гордељиве другарице богиње Иро беше велики колут од карарског мермера. Из тога колута полажаху зраци тако исто фино углачана мермера на све стране. Изван тога двострукога круга беху начињена четири поточића од зеленог тесалијског мермера, тде к'о бојаги теку из колутова у поједине кутове раскошне ложнице. У пољима која остајаху између тих мраморних поточића, беху начињена четири орла, такође мозаиком, али тако слачно и живо, да би човек помислио сад ће одлетети. Зидови од ложнице беху покривени све самим огромним стакленим плочама најразличнијих боја, и на њима беше израђено сваковрсно цвеће. Само на оним местима, на зидовима, где су биле израђене слаке Јевдокијиних родитеља, и једна њена слика из детињства, ту беше, уместо стаклом, покривен зид опет мозалком, јер су и слике биле као и шаре на поду извезене разноцветним ситним каменчићима. Слике беху израђене, као што су и црквене иконе у оно доба радили, на позлаћеној основи. Родитељи Јевдокијини беху насликани у најбогатијем руху и са свима драгоценим накитима накићени, а девојчица Јевдокија у белој хаљиници с распуштеном косом, и у ручици држи дугачак развијен лист белога пергамента, а на њему исписане Божје заповести по којима је васпитавана. Плафон од ложнице беше тако рећи сав у злату, од кога су у оно доба умели да искују најтање листиће, и најфиније позлате. На средини беше Опаситељев крст, израђен од зеленог стакла. Око крста могло се опазити сила звездица, где светлуцају као на небесима. И ту беше насликана цела породица, како диже у молитви склопљене руке знамењу Спавовом.

У тој ложници, на постељи покривеној отворено плавом свилом, седела је у поменутом часу лепа Јевдокија, а крај њених ногу седела је на сниској стодичици њена присна пријатељица Хрисанта.

Како је хладна слика, коју нам је старац Гргур насликао, жазујући лепоту Јевдокијину...

Колико се на тамној сенци, која за живим човеком иде