Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Сад се стадоше разлегати узвици, псовке, свађе, да од вике није могао човек разумети шта му каже онај који до њега стоји. Из опште ODO тек по који веома снажан глаб продре : -

— Модри, модри побеђују !

— Богме, ако ти ја намодрим п кожу на хорни побелиће ти !

— Охо, јуначе, ти си ми за то не само зелен, него п сувише силан!

= Ко хоће да се клади 2 Ево за три нумизме да ће 8е-. лени први стићи !

—- Ако стигне да ти платим двапут толико !

Испрва су сви коњаници били прилично близу један другога, али што су даље трчали све већи размаци остајаху између појединих; најзад двојица одмакоше врло јако од целога друштва, и случајно један беше модар, а други зелен.

Учешће публике прелажаше већ у беснило. Не само сиротиња што је стајала, већ и господа и богаташи по трибинама и балконима све живо беше скочило, све живо махаше рукама, марамама, капама, дераше се на сав глас:

— Модри, ха модри !

— Зелени, дрлу се зелени !

И доиста зелени победи, али само за пола коњске дужине стиже пре свога супарника на мету. Сад се диже урнебев. Модри стасиоти не хтедоше да признаду победу веленима, избране судије не могаху ни приступити делу, јер — настаде покољ... потече људска крв... услед забаве и играња.

Срећом је на тој свечаности било и војеке, те тако"покољ не узе велике размере. Један фаланке оплита |ypHy обореним копљима у метеж, и за четврт сахата беше мир опет повраћен. Оно неколико мртваца и рањеника што је пало, укдонише брзо хитре слуге тркадишта, којима као да то не беше необичан посао... Оно нешто мало барица људске крви, брзо покрише свежим песком, и — није ништа ни било...

Трубе оглашују трећи акат свечаности, предетаву азијатских гимнастичара... 5

Подигоше грдно високе „трапезе“, затегнуше ужета од металних жица на страшној висини, подигоше некаква вешала, и то све за тили часак.