Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Сталоше азијати показивати своје вештине.

Византинци су их више пута гледали, ади данашњега чуда, као да још није било, јер сви беху зинули као људи кад виде нешто што нису никад мпедили да може бити.

Један из дружине беше упртио своје дете од пет година на главу, па с њим игра на затегнутом ужету, има за десет хвати над главама гледалаца.

Многи од публике OLD главу на страну, да не гледају тај покор.

ене зажмурише п поврише лице обема шакама.

Детешце на глави својега бездушног оца, није могло ни слутити опасност у којој је. Оно се љупко осмешкивало и обема ручицама раздаваше пољупце гледаоцима, који су још имали срца да у њ гледају.

Наједанпут врисну јадно дете.

У истом НЕ беху и отац и дете на земљи... с раз-

мрсканим лубањама... Још неколико грчевитих трвања и они беху две лешине. Цео пскупљени свет као да онеме... као да се укочи

од ужаса. Грозна, ледена тишина владала је за неколико тренутака, таква тишина, да се надалеко чуло, кад један човек уздахну :

— Кукавно дете ! Рођени отац дође му главе !.

— Којешта — вачу се други један глас — ко Бе своје дете понети на глави у тако вратоломну игру 2 Ко вна, где је он тога сина узео у зајам за данас 2

И та иста светина, која је у том тренутку готова била да плаче — поче се смејати. * |

— Е, па кад су они ТАКВИ вештаци, онда нијеучудо што је њихово друштво тако брзо спало од 40 на 20 чланова. Колико их је само преда мном скрхало врат! — рече један од слугу тркалишта, посипљући песком оно место, где се беше провуо питијасти мозак детињи.

— Човек што дети, човек што лети! — почеше викати са свију страна.

У оно време много се промућурних глава бавило проучавањем тога цитања, како би се могао човек удесити да лети као тица по ваздуху. Какви вам ту није бидо покушаја ! Тек већина их се састојапа у томе, да екепериментатори ра-

42